Укупна глобална производња вина је прошле године износила 250 милиона хектолитара, што је за 8,6 одсто мање него у 2016. и најнижа производња од 1957. године, када је “склизнула” на 173,8 милиона хектолитара, наводи се у извештају те организације са седиштем у Паризу.Један хектолитар је еквивалент за нешто више од 133 стандардне боце вина од 0,75л.
Сви водећи произвођачи вина у ЕУ су прошле године били погођени лошим временским условима, што је проузроковало укупан пад производње од 14,6 одсто на 141 милион хектолитара, поручују из ОИВ-а.
Италијанска производња вина је пала за 17 одсто на 42,5 милиона хектолитара, француска за 19 одсто на 36,7 милиона, а производња у Шпанији за 20 одсто на 32,1 милион хектолитара, према пројекцијама те организације.
Француска влада је прошле године саопштила да је пад производње вина последица лоших временских услова, као што су пролећни мраз, суша и олује које су погодиле кључне виноградарске регионе - Бордо и Шампању.
Насупрот томе, производња је била готово стабилна у САД, четвртом највећем произвођачу, и у Кини, која је постала седми највећи произвођач вина после Аустралије и Аргентине.
У Латинској Америци трендови су мешовити, с обзиром на 25-процентни скок производње у Аргентини и пад од 6 одсто у Чилеу.
САД су потврдиле позицију највећег конзумента вина у свету са попијених 32,6 милиона хектолитара, а на другом месту је Француска са 27 милиона.
Потрошња вина у Кини је значајно порасла трећу годину заредом, с прошлогодишњим растом од 3,5 одсто на 17,9 милиона хектолитара.
Гледано са извозне стране, Шпанија остаје највећа извозна земља по обиму производње, са уделом на глобалном тржишту од 20,5 одсто, док Француска држи водећу позицију када је реч о вредности извоза, са прошлогодишњим извозом вредним 9 милијарди евра.
Генерално гледано, глобални извоз је достигао 107,9 милиона хектолитара у 2017. години, што је за 3,8 одсто више него годину дана раније, а вредност тог извоза 30,4 милијарде евра, што је за 4,8 одсто више него 2016. године.
