Он је након састанка са представницима удружења пољопривредника, одржаног у Покрајинској влади, рекао да се нада да ће у наредним данима све бити у процедури.
Надам се да ће у наредним данима бити откупљена интервентна количина пшенице како би се регулисало тржиште како не би дошло до покушаја евентуалног прављења монопола или неког сличног понашања, рекао је Недимовић.
По његовим речима, са друге стране, имају активну комуникацију са Комисијом за заштиту права конкуренције.
Када је реч о продаји земље странцима, Недимовић је рекао да се апсолутно противе либерализацији тржишта пољопривредног земљишта.
Увешћемо ограничења и тако ћемо заштити интересе Србије, на исти онај начин како су то урадиле и друге земље које су ушле у ЕУ, не тражимо ни ништа висе, ни ништа мање за себе, навео је Недимовић и истакао да се нада да ће мандатарка Ана Брнабић у свом експозеу посветити посебну пажњу и тој теми.
На питање о томе на који начин ће бити регулисано то питање, Недимовић је рекао да ће све зависити од тога да ли је реч о физичком или правном лицу, третираће се пребивалиште или време које се проведе у АПР-у, те да ће бити временски условљено.
Оно што нас чека то је реформа поступања са пољопривредном земљиштем, како у погледу његовог квалитета, тако у погледу управљања државним пољопривредним земљиштем, а исто тако И у погледу укрупњавања пољопривредног земљишта, јер без тих ствари и великих инфраструктурних пројеката у области наводњавања ми ћемо само тапкати у месту, навео је Недимовић и додао да када се све то упакује са великим законима биће направљен добар оквир, те истакао да су многе ствари од наведених већ припремљене.
То је једини овлашћен орган да решава питања о томе да ли постоје монополи, картели или слично понашање И немојте имати никакву дилему, све алате који нам сроје на располагању ми ћемо искористити и за ову, и за друге врсте производа, казао је Недимовић.
Председник Савеза удружења пољопривредника Баната, Драган Клеут, рекао је да је за пољопривреднике значајно што су наишли на разумевање министарства пољопривреде, те да му дају пуну подршку када је реч о интервенцији робних резерви.
Реално гледано, 18 динара за килограм много је боље него 14, али наша произвођачка цена пшенице по килограму износи 22 динара. Надамо се да ће овом интервенцијом министарство успети да покрене тржиште како би се повећала цена и како би дошло до тога да макар покријемо своје трошкове производње, рекао је Клеут и додао да сматра да би минимум 200.000 тона могло да покрене тржиште.
Како је рекао, ове године је посејано мање пшенице, али ће је бити довољно за српске прилике, сигурно ће бити и око милион тона за извоз, а тржиште је то које мора да определи ствари.
Ми смо припремили и закон о регулисању тржишта пољопривредних производа, један системски начин да једном за навек решимо проблем ко је произвођач, ко је произвођачка групација, ко је откупљивач и ко може под којим условима да се бави одређеном делатношћу, а не да се свако бави чиме стигне и да пушта депласиране информације баш уочи сваке жетве и брања, казао је Недимовић и истакао да ће томе министарство стати на пут.
