Министар је истакао да је Влада Србије после осам година испунила обећање и да ће српски фармери коначно имати директна финансијска средства из Европске уније, али и обећао да ће та средства бити искоришћена до последњег евра и потпуно транспарентно.
"На јавне позиве за подношење захтева за одобравање пројеката за ИПАРД подстицаје пристигло је доста апликација, што нас радује, и то много више него у другим европским земљама, што нас такође радује", подвукао је министар на трећем заседању Одбора за праћење имплементације претприступног програма за рурални развој.
Указао је да је нови проблем са којим се тренутно суочава Агенција за аграрна плаћања, прерада тих захтева и навео да је до сада обрађено само 20 захтева.
"Тренутни проблем је брзина решавања поднетих захтева и колико ћемо новца за почетак моћи да повучемо, а циљ нам је да повучемо до последњег евра, као и да то буде транспарентно", истакао је Недимовић.
Лијам Бреслин, представник Европске комисије и начелник јединице за претприступну помоћ у области пољопривреде, поновио је да је Србији тренутно доступно 175 милиона евра, и подвукао да је то значајан новац који може помоћи развоју српске пољопривреде.
"Први кораци су спроведени, примили смо пуно захтева на основу јавних позива. Захтеве су подносили и пољопривредници и правна лица из пољо-прехрамбене делатности. Агенција за аграрна плаћања ради на њиховој обради, финансијски споразум је потписан, а прва средства ће моћи ускоро да крену", рекао је Бреслин.
Он је захвалио министру Недимовићу за кога каже да је био веома активан у Бриселу и учинио све напоре да Србија добије средства из ИПАРД фонда.
На данашњем Трећем заседању ИПАРД Одбора за праћење главна тема се односила на прве јавне позиве за подношење захтева за одобравање пројеката за ИПАРД подстицаје, који су расписани крајем 2017. и почетком 2018. године.
Европска комисија је, 20. јануара 2015. године, донела одлуку о усвајању предлога програма претпристпуне помоћи ЕУ за рурални развој Србје за период 2014-2020. године, а ИПАРД Одбор за праћење је основан у складу са Оквирним и Секторским споразумом, 2015. године, који је прво заседање имао почетком 2016. године.
