Огледна поља обишли су и представници Министарства пољопривреде, Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство и члан Градског већа за привреду Новог Сада Мирослав Радојевић, који је отворио овогодишњи земораднички скуп.
По речима директора института Јана Турана, очекује се да овогодишња штета у пољопривреди достигне чак 600 милиона евра. Ова година у пољопривреди обележила је велика суша и екстремно високе температуре, па су приноси усева знатно умањени у односу на прошлу годину, казао је директор Туран.
У борби против климатских промена, научни радници Инистута за ратарство и повртарство се боре стварајући нова семена отпорна на време без кише.
До сада је у Институту створено преко 1000 сорти и хибрида, од чега је скоро 500 регистровано и гаји се у иностранству.
Члан Градског већа за привреду Новог Сада Мирослав Радојевић је, поздрављајући присутне, навео да Град Нови Сад подржава план Одељења за соју Института за ратарство и повртарство које је конкурисало да буде организатор скупа Светске организације соје 2021. у Новом Саду.
Подржавамо овакве планове, јер се то поклапа и са намерама Града Новог Сада, да се град што боље представи у свету, јер ће Нови Сад бити 2021. Европска престоница кулутре, навео је Радојевић.
У отвореној конкуренцији на светском тржишту, институтске сорте и хибриди су присутни у 26 држава; од Аргентине, преко земаља Европске уније, Украјине, Русије, па до Кине и Индије.
Институт за ратарство и повртарство, нагласио је Туран, има моћан научни тим од преко стотину запослених, од којих је 70 доктора наука. Њима асистира преко 300 високообразованих радника различитих профила, што је гаранција квалитета свега што Институт нуди: семена, технологије, образовања и услуга, навео је директор Јан Туран.
Подсетио је и на чињеницу да је Инситутт за ратарство и повртарство државна институција, у надлежности Министарства науке и технолошког развоја Владе Републике Србије.
Као такав, Институт реализује бројне научне пројекте које финансира држава, а истовремено учествује и у међународној научној сарадњи преко интернационалних пројеката. Може се рећи да је Институт лидер у области пољопривредних истраживања, у земљи и шире у региону, посебно у области оплемењивања биљака, наглашава Туран. Како је даље рекао, поред научног дела, Институт развија и комерцијални.
Од пре неколико година, Институт је пласирао и нову робну марку „НС семе”, која је већ знак препознавања и синоним за квалитет и добар принос, па је интерес за гајење НС сорти и хибрида у непрекидном порасту, нарочито у земљама источне Европе.
По речима руководиоца Одељења за алтернативне културе и органску производњу Владимира Сикора, Институт за ратарство и повртарство активно подржава развој органске пољопривреде у виду промоција и препорука гајења и постепеног прелаза са конвенционалне на пољопривреду мањег коришћења екстерних ресурса, што је прелазни корак ка органској пољопривреди.
Руководиоци одељења за кукуруз, соју и сунцокрет нису хтели пред новинарима да износе прецизније податке о штети која је погодила ове културе због суше.
Рекли су да је сунцокрет најбоље прошао, односно да је најбоље поднео врело и сушно лето.
Руководилац Одељења за соју Биљана Балешевић Тубић навела је да се очекује око 40 мањи принос него лане, док је руководиоца Одељења за кукуруз Милисав Стојаковића остао уздржан, јер берба кукуруза није још почела.
У делу подстицања органске производње највише радимо на избору сорти погодних за органску производњу и на производњу органског семена. Институт је на огледном пољу сертификовон за овакво узгајање у 2009. године, међу првима у Србији произвео декларисано органско сортно семе, нагласио је Сикора.
У одељењу се, навео је Сикора, производе органска сортна семена пшенице и соје, менте, хељде, пасуља, белог лука, као и ароматичног биља: невена, босиљка и мирођије.
План је да се у будућности понуда органског сортног семена прошири и на друге биљне врсте.
З. Делић
