Очекивана цена малине од 600 до 800 динара

Ове године може се очекивати цена малине од 600 до 800 динара за килограм, пре свега, јер су поскупели хемија, репроматеријал, радна снага и ђубриво, рекао је данас председник Асоцијације произвођача малина и купина у Србији Добривоје Радовић.
maline fotobakic
Фото: Dnevnik.rs

"Цена малине од 800 динара је нека средња цена од 250 динара која је била пре две године", оценио је Радовић за Нову економију.

Он сматра да цена може може и да премаши 800 динара, у зависности од тога какви ће ове године бити временски услови, јер би у случају мањих приноса била већа тражња за малинама.

"Малина је у веома лошој кондицији, слабог израстања, (стабљика је) веома кратка и можемо слободно рећи да ће то бити мањи род него прошле године", оценио је Радовић.

Цена малине прошле године је, како подсећа, била солидна, сорта виламет плаћена је од 420 до 450 динара по килограму, а извозна цена малине која није пребирана у хладњачама "кретала се и креће се од 700 до 900 динара".

"Чак имају и те веће цене малине које иду за Јапан, крећу се од 11,5 до 12-13 евра", додаје Радовић.

Сорта фертоди је, како напомиње, скупља за 15-20 динара, а микер је 30-40 динара скупљи него виламет.

Постоје и јесење сорте које се беру два пута годишње, попут енросадире, а њена цена била је убедљиво најјача.

Сорта енросадира се, како објашњава радовић, гаји на пет до десет одсто укупне површине под малињацима у Србији, у стакленицима и на малињацима опремљеним противградним мрежама.

"Задње брање енросадире у Србији се кретало од 600 до 1.000 динара по килограму, то је негде септембар, октобар, до првог снега и то су задње цене свеже малине на тржишту Србије", истакао је Радовић.

Он је подсетио да су прошле године, када је била суша и када су температуре на подручју целе Србије биле високе, најбоље прошли малињаци који имају наводњавање, па им је било добро израстање саднице за ову годину, а и род је, по његовој оцени, био феноменалан.

Битан фактор који утиче на овогодишњи род малине је садни материјал, па се у наредним годинама треба фокусирати на његову замену, коју иначе субвенционише држава, са 60 до 65 одсто, навео је Радовић.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести