Пошто је жетва пшенице, после више од месеца, коначно завршена, сада су нам погледи усмерени ка кукурузу, соји, сунцоркрету…
На њивама се голим оком види да усеви чији род беремо током јесени изгледају одлично. Киша им није нашкодила, већ допринела бујању, па су оранице пуне зелених нијанси. На основу таквог изгледа ратарских култура већ се праве процене о томе колико ће година бити родна.
Од кукуруза се очекује највише, премда га је овог пролећа посејано мање него лане, због лањске суше. Упркос томе, заузео је највише површина у односу на друге јаре пољопривредне културе. Подаци из Удружења „Жита Србије” кажу да ћемо кукуруз ове године брати с 900.000 хектара.
Министар пољопривреде у Влади Србије Бранислав Недимовић изјавио је ове седмице да се очекују рекордни приноси и да треба отварати нова тржишта, па се зато завршавају сертификати за извоз кукуруза на тржиште Кине и Индонезије.
И стручњаци за кукуруз се слажу у томе да ће, уколико се настави смена кише и сунца, приноси бити рекордни.
Директорка Департмана за ратарство и повртарство на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Драгана Латковић каже да кукуруз изгледа више него одлично.
– Имаћемо рекордне приносе уколико се, као што је сада, буду смењивали киша и сунце – каже др Латковић, али наводи да није захвално говорити о количинама због ћуди климе. – Кукуруз је прошао период метличења, сада је зелен, модар, исхрањен, клипови су добро оплођени, у фази је наливања зрна па би ратари који су применили агротехнику у потпуности требало да очекују родну годину.
Јулска киша погодује и соји.
– Што више кише, то више соје – каже др Јегор Миладиновић с новосадског Института за ратарство и повртарство, и наглашава да су тренутни временски услови добри за развој биљке јер су наше сорте соје отпорне на влагу. – Има сунца за соју без обзира на то што није баш топло. За време сувог времена пре се јављају болести него када је влажно.
Руководилац Одељења за индустријско биље при Институту за ратарство и повртарство др Владимир Миклич каже да је за сунцокрет било доста кише и да му више нису потребне падавине, већ топло време.
– Сунцокрет завршио фазу цветања – наводи др Миклич. – Табле су чисте и у начелу се очекује добар род, али је рано говорити о приносу јер још има времена до жетве, која ће вероватно због климе почети знатно раније, глеђаући вишегодишњи просек, већ у првој половини августа.
Међутим, др Миклич скреће пажњу на то да честа киша и топло време могу сунцокрету донети инфекцију, али за сада, у односу на информације које добија с терена, он добро подноси временске услове.
– У њивама добро изгледа и у поређењу с лањском годином, која је била сушна, добро напредује, а познато је да сунцокрет успева и када нема падавина – наглашава др Миклич.
По подацима „Жита Србије”, овог пролећа соје је посејано на 220.000 хектара, од тога је чак 90 одсто на војвођанским њивама. Исти извор каже да је сунцокрета, вероватно због сушне прошле године, посејано на рекордних око 250.000 хектара.
Директор „Жита Србије” Вукосав Саковић истиче да би жетва сунцокрета могла почети за две седмице, после 1. августа, те да је реално да се приносу крећу око 3,5 тоне по хектару.
– Имајући у виду како сунцокрет сада изгледа, очекује се добар род – навео је Саковић.
По његовим речима, кукуруза, којег смо посејали мање него лане, имаћемо више него у берби 2017.
– Очекује се да принос кукуруза буде бољи него 2015, када је био осам тона по хектару – казао је Саковић.
З. Делић
