Управа за аграрна плаћања при Министарству пољопривреде недавно је објавила јавни позив за доделу подстицаја за виноградаре на који до 19. августа могу да конкуришу регистрована активна пољопривредна газдинства, задруге,средње школе, научноистраживачке оргнизације, задужбине манастири, црква.
По овој конкурсној линији обезбеђено је 200 милиона динара, а новац се може добити за анализу земљишта у максималном износу од 200.000 динара, затим за израду пројекта винограда до највише милион динара, набавку садница винове лозе и наслона засада у висини од по 30 милиона динара… Финансира се 60 одсто од трошкова инвестиције. Министарство пољопривреде посредством Управе у протеклих неколико година значајно помаже развој виноградаства сматрајући да ова грана привреде може да донесе економски развој не само виноградаских подручја, већ да донесе напредак руралним срединама и унапреди раст привреде.
Зато је прилика да кажемо да су наши виногради подељени у 22 виноградарска рејона, од којих је у Покрајини Војводина седам , а то су : сремски, суботички, потиски, телечки, банатски, јужнобанатски и бачки.
Према подацима београдског Инситута за економику пољопривреде из 2018. године под виноградима имамо 34.000 хектара, што је повећање у односу на Попис из 2012. када су виногради заузимали 22.150 хектара. Пре четресетак година под виноградима је било у Србији 100.000 хектара
Биће све више винове лозе
Предраг Црнковић из винарије “Киш” у Сремским Карловцима гаји десетак винских сорти грожђа ( шардоне, портогизер, грашевину…) на 12,5 хектара винограда и каже да су подстицаји више него одлични, и да се новац који даје држава виноградарима вишестуко враћа држави кроз порез који предузетници плаћају .
По његовим сазнањима у наредном периоду очекује се значајније ширење засада винове лозе и отварање нових винарија. И он је, каже, већ користио подстицаје а и у наредном периоду планира.
– У договору са породицом видећемо за шта ћемо конкурисати –каже Црнковић.
Више је винограда са винским сортама грожђа и то 75 одсто. У Србији се производњом грожђа бави 80 341 газдинство Просечна величина винограда је свега 0.28 хектара. Тачније 0,23 хектар у централном делу земље и 0,85 хектара у Војводина.
- Виноградарство је скупа делатност од које тек после шесте године после подизања засада стиже прва права зарада– каже асистент на Пољопривредном фалуктету у Новом Саду мастер инжењер Младен Калајџић,сматрајући да ће се мере подстицаја које даје држава значајније осетити на привреду и културу тек за десетак година.
– Добро је да је држава најзад препознала колико виноградарство може да допринесе економском развоју земље, јер оно иде уз винарство, а то онда значи да користи имају не само виноградари и винари већ више привредних грана , пољопривреда, трговина, угоститељство, туризам - каже Калајyић.
По његовим речима значајан напредак већ је постигнут и по питању удруживања произвођача и заштите географског порекла вина.
- Формирано је више рејонских удружења која се баве заштитом географског порекла грожђа и вина, а да би се обнова домаћег виноградарства наставила и интезивирала, треба још мера на различитим нивоима. Прво држава мора да настави да и надаље даје подстицаје, а произвођачи се морају, још више удруживати и унапређивати знање и технологије,и подстицати и развијати домаћи научно- истраживачки рад–наглашава Калајyић.
Подизање винограда није јефтино улагање, јер укључјући и куповину хектара земље треба, кажу упућени, између 30.000 и 35.000 евра. За подизање засада потребно је од 10.000 до 15.000 евра по хектару, а за опрему и производњу вина још бар 5.000 евра. Када крене производња почињу и други трошкови, радна снага ( технолози и берачи),треба платити боце, етикете, рекламу…Виноградари кажу да се од два хектара винове лозе може живети ако се грожђе користи за вино, а од пет или шест хектара винограда комотно .
З. Делић
