Радојевић је подсетио да, осим Покрајинског секретаријата за пољопривреду, који је по први пут водећи партнер у једном међународном пројекту, у партнерском односу за његову реализацију су Жупанија Чонград у Мађарској, Институт за ратрство и повртарство, као и Фонд за европске послове у Новом Саду.
“Пројекат Агрино је био изазов за све у Секретаријату, и то смо поставили као један од приоритетних циљева још 2016. године – активније учешће у прекограничним пројектима и начин да се додата финансијска средства од стране ЕУ слију у пољопривреду АП Војводине”, нагласио је Радојевић.
Он је подсетио да је вредност пројкта око 325 хиљада евра и посебно се захвалио партнерима, уз чију помоћ је Агрино конципиран у адекватан пројекат, који је препознат од стране Европске комисије и на тај начин је омогућено да добијемо најсавременије пластенике на неколико локација широм Војводине. Савремени пластеник је најпре постављен на Институту за ратарство и повртарство, а како је Радојевић прецизирао нови пластеници биће смештени на још три локације- у средњим пољопривредним школама: у Руми, Футогу и Вршцу.
Према Радојевићу, на овај начин ученици ових школа добиће могућност дуалног образовања, а значајно је и то што се ови инкубатори стављају на располагање свим младим пољопривредницима, који желе да се едукују и да осавремене своју пластеничку производњу.
Радојевић је истакао да је завршетак пројекта предвиђен до краја новембра , али да је његов наставак предвиђен кроз ново аплицирање, те изнео уверење да ће Европска комисија показати разумевање да Агрино пројекат настави са својом реализацијом.
Директорка Фонда Европски послови Видосава Ендерић истакла је да је главни циљ овог пројекта стицање знања, али и његова одрживост. Едукацијом руралног становништва, уз примену савремене производње, постиже се да они повећају производњу у својим окућницама, а самим тим допринесу расту животног стандарда.
Директорка новосадског Института за ратарство и повртарсво др Светлана Белешевић Тубић је овом приликом истакла “да би одржива привреда Србије могла да функционише, потребно је да привреда буде заснована на знању и иновативности”. Она је и нагласила да је управо то и главна тематика овог пројекта, односно да све оно што су резултати истраживања када је Институт у питању, буде пренесено у праксу до крајњег корисника. Поред стварања сорти и хибрида за кориснике, задатак Института, како је директорка нагласила, јесте и едукација и пренос знања из области технологије. Она је навела да на индиректан начин едукацијом и сагледавањем начина како да се остваре врхунски приноси, Институт жели да покаже да треба остати у производњи посебно када је реч о повртарској производњи, која је највећи бенефит пројекта Агрино, односно могућности да млади остану на селу, производе и од тога лепо живе.
