У последњих пар година ствари су се помериле са мртве тачке и процењује се да у Србији има око 6.000 пољопривредника који се баве оваквом врстом производње и то на укупној површини од око 13.000 хектара. Вредност извоза у овој бранши је око 20 милиона долара годишње што је много боље него пре неколико година али и даље далеко од потенцијала коју наша пољопривреда има.
О томе шта би требало изменити да би више произвођача чисте њиве и поља искористили за ову производњу др Снежана Ољача председница УО Удружења “Сербиа органика” каже да су наши произвођачи у много горој ситуацији него колеге у земљама ЕУ јер су субвенције код нас знатно мање и да уколико би се оне повећале и резултати би били знатно бољи.
Произвођачима који крче свој пут у овој бранши свака помоћ добро дође, а још од 2012. године подршка стиже од “Нове Љубљанске банке”. Они сваке године имају конкурс за ове пољопривреднике и награћују по троје којима следе равноправне награде од по 500.000 динара.
Прошле године међу награђенима су били и Татјана и Золтан Идеи из Темерина. Они су за пројекат “Како посејеш тако ћеш и пожњети” добили новац и искористили су га за набавку сејалице… Оно Што им сада недостаје јесте обједињени сертификат за органску производњу за цело газдинство.
-Ми се бавимо и сточарством и ратарством и прерадом. Сертификовати сваку област посебно је јако скупо и више би нам одговарало када би имали могућност да сертификујемо цело газдинство-каже Татјана.
О томе колико је то данас могуће државни секретар у Министарству пољопривреде и шумарства Србије, Сеад Махмутовић каже да ће саслушати све примедбе, а онда видети колико може да се удовољи захтевима јер сертификовање је код нас усклађено са прописима који владају на тржишту ЕУ И ту нема одступања јер без тога нема успешне производње ни извоза.
А пример да се може добро производти и извозити је предузеће “Миди органик” из општине Блаце и села Доњи Гргур. Баве се прерадом органског воћа и све што произведу то и извезу. Имају 480 коопераната и све потребне сертификате. Извозе у све развијене земље плус САД. Жика Јанићијевић који је основао фирму са сином Ненадом, објашњава да је органска производња тежак али исплатив посао.
-Цене су од 20 до 50 одсто више него код конвенционалне производње, али све мора да се контролише и сертификује што изискује додатне трошкове… Инострани купци, посебно они из САД највише траже пире од јабуке који спремамо у већим и мањим паковањима – појашњава Жика и додаје да поред пиреа од јабука спремају се да на тржиште пласирају и пире до сувих шљива јер сматрају да ће лако наћи пут до пробориљивих купаца на светских потрошача.
-У наредном периоду планирамо да изградиимо и опремимо своју лабораторију то ће бити и практичније и јефтиније него сада када нам конторлу раде друге лабораторије - објашњава он и тврди да када би било и још стотину оваквих фабрика не би било проблема да пласирају робу и извозе.
Органска производња захтева специфичне услове. Модерне сорте воћа и поврћа су навикле на третмане средствима за конвенционалну производњу, а не органску. То је поново вратило интересовање пољопривредника за старе сорте… Код јабука се поново саде кожара, бириџка, колачара и сличне. Оне не захтевају специјалан третман и стална прскања, а и отпорније су на болести и спољне утицаје. Међутим расадници их одавно не производе па се нови расади добијују калемљењем јер старих стабала још има..
Душанка Вујошевић
