Охрабрујуће је да се повећава и број уматичених стада аутохтоне расе чоканске цигаје, јер према подацима директора Пољопривредне стручне службе Сента Јосипа Чешљара за неколико година број уматичених стада чоканске цигаје са четири до сада се увећао на десет.
Какво је стање у овчартсву, могло се чути на прошлонедељном сусрету банатских овчара који је приредило удружење узгајивача оваца „Чоканска цигаја“ у Санаду код Чоке. Тренутно је уматичено 1.040 грла чоканске цигаје, од чега 810 у општини Чока, а остало на подручју Мокрина, које припада Граду Кикинди, али је много више неуматичених стада. Земљорадничка задруга „Греда“ из Башаида у сарадњи са стручњацима ангажује се на уматичењу стада, али мр Драгутин Ковалек указује да за процес уматичења треба прилично времена.
- У Војводини се задржао један број популације домаћих аутохтоних раса оваца које су адаптиране на ове климатске услове, међутим, због недостатка праћења њихове производње временом је дошло до мележења и укрштања са другим расама, али се тежи томе да се аутохтоне расе прате и очувају. Показало се да аутохтоне расе веома добро опстају на овим просторима. Наша задруга ради матичење, с тим што је моментално присутна чоканска цигаја. За њу је карактеристично да се најбоље прилагодила овим условима, али и поред тога што је све већи проблем да нема довољно пашњака који су богати зеленом масом, чоканска цигаја веома добро опстаје и даје солидне резултате у узгоју у тако отежаним условима. Потешкоћа у нашем раду је у томе што непостоје репроцентри и непостоји толики број грла која би могла да остану за даљи приплод. Ми се сукобљавамо са тим проблемом да је све већи број оваца немогуће уматичити због тога што долазе у сродство – указује Ковалик.
Он додаје да је матичење тих почетних грла доста компликовано и због тога увек предлажу произвођачима који се већ опредељују за узгој чоканске цигаје, да негде набаве један број квалитетне чистокрвне чоканске цигаје са којима би почели да производе приплодна грла и да одрже ову расу.
- Чоканска цигаја је веома жилава аутохтона раса оваца, отпорна на зиму, лако се јагњи, има велику плодност и због тога јој се људи све више враћају, и поред тога што се на тржишту тражи меснатија раса са већим процентом меса, али је проблем код наших произвођача чоканске цигаје да им недостају приплодна грла којим би бржим темпом могла да се повећа популација. Сам поступак уматичења стада траје од 15 до 24 месеца, ако постоје основе за тај поступак, а то је да постоје педигрирана приплодна грла, да постоје грла која су негде већ била праћена. Ако се крене од нулте генерације, период је дужи, због тога што се квалитетно грло тек после треће генерације сматра квалитетним – наглашава Ковалик.
Некада је чоканска цигаја преовлађивала пашњацима на северу Баната, док су знатно веће површине биле под пашњацима него сада. Пашњаци су коришћени за напасање чоканске цигаје, међутим, у новије време када су многе пашњачке површине приведене интензивној пољопривредној производњи, сточари су принуђени да цигаје држе у стајама, али према уверавању Ковалика, такав узгој не даје резултате и због тога је смањен број грла ове аутохтоне расе, па се на подручју северног Баната креће између 6.000 до 8.000 грла.
Милош Миланов из Санада, који негује стадо чоканске цигаје и први је човек Удружења „Чоканска цигаја“, предочава да је његово стадо најбројније, те да код њега и Ђорђа Кнежевића има нешто више од 200 грла, а да је скроман број цигаје у читавом региону северног Потисја.
- Претходних година чоканске цигаје је било још мање, али смо успели да мало повећамо број. Чоканска цигаја је настала и призната као аутохтона раса на овом поднебљу, па би требало да је задржимо. Чоканска цигаја и опстаје зато што је економична, може да опстане на било каквој трави, на испашу може да се тера скоро целе године. Доста је отпорна овца, због тога је и опстала у овом региону, јер је наш северни део Баната најсувљи. До сада смо као и сви овчари за уматичена грла добијали подстицај од 7.000 динара годишње, а ове године обећано је и већ смо поднели захтеве да добијемо још 4.500 динара за подстицај за очување генетских ресурса чоканске цигаје. Надам се да ће бити рзаумевања и да ће држава с тим додатним подстицајним средствима поспешити узгој чоканске цигаје. Значи много колико год да добијемо, олакшава нам производњу – истиче Милош Миланов.
Екстензиван начин држања чоканске цигаје испашом од раног пролећа до касне јесени, такође носи трошкове, указује Миланов. Према његовом уверавању и испаша кошта, јер се на пашњаку морао бушити бунар, а треба уз стадо имати и доброг чобана који је присутан 24 сата.
- Сналазимо се и некако за сада чоканска цигаја издржава све услове и недаће, а и ми се трудимо да опстане – напомиње Миланов.
Чоканин Тодор Голић има стадо од преко стотину грла чоканске цигаје. Он цигају на првом месту држи из љубави, па после све остало.
- Док је државних субвенција још је боље, али сушне године нам представљају све већи проблем за исхрану, јер је мало слабија трава, али увек се изгура некако, биће бар кукурузовине. Чоканска цигаја је наша призната аутохтона раса која битише већ стотинама година. Подноси све тешке, да не кажем сурове услове нашег поднебља, зато што имамо екстреме зиме и лета, доста ледине и пашњака. Чоканска цигаја има добре ноге, доста је отпорна на болести, добро опстаје јер се прилагодила нашим условима. За унапређење чоканске цигаје и овчарства уопште, битно је да се на време исплаћују утврђене субвенције. Сада исплата субвенција стално касни, увек се налазе неки нови разлози да се исплата одужи – указује Голић.
Овчар из Чоке наглашава да су субвенције корисне, само још да се исплаћују на време, јер тек недавно су добили субвенцију за прошлу годину.
- Кад ми пријавимо приплодне овце до јула, онда чекамо инспекцију да иазђе у новембру месецу да направим записник, па ми после имамо право на субвенцију. Јавља се проблем што су оне високо сјагњене овце у новембру, па треба да их хватамо и обарамо, уместо да се тај посао обави чим поднесемо захтев и да добијемо новац, што би било нормално и корисније и за нас и за државу – сматра Голић.
Чоканска цигаја је аутохтона раса комбинованих својстава, али сада се махом држи због јагњетине, пошто вуна не треба ником или према речима Голића, треба, али за yабе! Продаја јагњади једино обезбеђује зараду, а нема ни муже, пошто нема организованог откупа овчијег млека, па се не практикује, а можда би и било муже и зараде од млека, ако би се откуп организовао.
- Стадо константно проширујем сопственим снагама из сопствене селекције, што је најисплативије. Приплодне овнове купујем, а сву женску јагњад задржавам за проширење стада – објашњава Голић.
Милорад Митровић
Фото: М. Митровић
Пројекат “Чока транспарентно” реализовала је “Панонија медиа” у сарадњи са “Дневником”. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
