Претходни дан извучена су имена Јана Злоха из Ковачице, који је добио пнеуматску сејалицу „оздокен“ ВПХЕ-Д4 дародавца фирме ВГП , Слободана Крстића из Варварина, коме је припао трактор „џон дир“ 5045 2ВД из компаније КИТЕ, док је улазница с именом Пала Чипака из Јаша Томића извучена приликом доделе главне награде – трактора „беларус“ 82.1, поклона „Агропанонке“.
Приликом уручења награда, добитници су једногласно потврдили да награде иду у праве руке и да ће за нову механизацију наћи праву намену.
– Радим 39 година као тракториста у приватној фирми у Јаши Томићу – казао је Пал Чипак из Јаша Томића, коме је „Агропанонка“ уручила 23. трактор у Поклон-игри. – Имам нешто мало земље, па ћу видети шта ћу с трактором. Трактор је добар, Рус као Рус. Веома сам се изненадио када сам сазнао да сам извучен у наградној игри Новосадског сајма. Јуче смо дошли с фирмом, убацио сам папирић у кутију и било ми је тешко да поверујем да сам извучен као срећни добитник.
Породица Крстић из Варварина по награду је послала Слободана и Славољуба. Како кажу, управо су дан раније гледали тракторе да би заменили свој ИМТ стар 40 година, с којим раде око десет хектара земље.
Сајам видело 140.000 посетилаца
Генерални директор Новосадског сајма Слободан Цветковић казао је да је, по оцени и излагача и посетилаца, овогодишња приредба била квалитетнија у односу на претходне.
– Посета је била слична као и лане, а изложене експонате више од 1.500 домаћих и старних излагача је током седам дана видело 140.000 посетилаца – рекао је Цветковић.
Постигнути су и добри пословни резулатати у свим сегментима излагања. Истичу се продаваци пољопривредне механизације јер је, по прелиминарним подацима Пословног удружења увозника и извозника пољопривредне механизације, вредност уговора и креираних понуда за продају пољопривредних машина достиглао око 20 милиона евра, што представља петину годишњег промета на тржишту пољопривредне механизације.
– Први пут у животу сам добио овакву награду, и у мојих 69 година то је први пут да нешто добијам yабе – рекао је Слободан и додао да му, због малих парцела и растресите земље, погодује баш такав трактор. – Све што сам у животу стекао, стекао сам жуљевима на рукама. Имао сам срећу, добро сам се оженио, имам сина и ћерку, троје унучади, а овако, материјално, то ми је први пут да ме је срећа погледала.
Занимљиво је да Крстићи нису ни стигли кући, а већ су били обавештени о награди: уследило је славље, па повратак у Нови Сад. Слободану је, како каже, најтеже било да унуку објасни да нигде није сакрио „нови трактор“, већ да мора да оде по њега.
С. Крстић – Д. Млађеновић
