Породица Келер зарађује од домаћег пекмеза и сокова

Пољопривредно газдинство младог брачног пара Ивана и Шаре Келер из Аде оријентисало се на производњу и прераду воћа.
Sara i Ivan Keler iz Ade/M. Mitrovic
Фото: М. Митровић/Шара и Иван Келер из Аде

Са својом понудом су на тржишту, а природни домаћи пекмези од кајсија, купина, малина, ароније и црне рибилзе чине већину производње. Асортиманом воћа од којег нуде пекмез и почетним резултатима су задовољни, уз очекивања да ће производњом за коју су се определили обезбедити егзистенцију.  Подижу засаде воћки за које мисле да имају тржиште, а производе нуде највише на пијацама и разним манифестацијама у Новом Саду, Суботици, Палићу, Сенти, Ади, Кањижи, Бачкој Тополи и другим местима.

– Домаћи пекмез смо почели да правимо од воћа које сами производимо и засада све сами обрађујемо и негујемо – каже Иван Келер. – Под кајсијама је два катастарска јутра, засад је млад – тек је трећу годину приспео на род. Таман када је доспео да постиже више, ове године је мраз обрао све тако да у читавом воћњаку није било ни за јело. Али, знамо да у производњи кајсија морамо рачунати и с годинама када се остаје без рода.

Производња кајсија је неизвесна јер се догађа да, као ове сезоне, мраз у старту све обере. Баш када је 350 стабала доспело за пун род, у марту су наишле ниске температуре – минус 20, а пупољци су већ били кренули и све се смрзло, па није било ни за пробу. А лане је из младог засада било више од тоне кајсија и готово све је прерађено у yемове, док је мањи део финализован у домаћу ракију.

– Имамо и засад ароније, који смо проширили на 500 жбунова, који је већином комбинован са засадом кајсија на око јутро и по. Малињак је на пола јутра, купине су на четврт, док је засад црне рибизле 300 жбунова. Засаде ароније и црне рибизле смо проширивали прошле јесени и мислим да нисмо погрешили.

Келерови се аронијом баве трећу сезону, а како веле, ова година је била готово идеална јер је било доста и кише и сунца, али пред бербу је наишао талас тропских врућина па јој је било и претопло, тако да су морали на брзину да оберу род јер је почела да се суши. Иначе, аронија добро трпи сушу и топлоту, међутим, овог лета било је тропских врућина.

Производња кајсија је неизвесна јер се догађа да, као ове сезоне, мраз у старту све обере

– Род ароније смо на брзину обрали, лагеровали у хладњачу и чекамо да га прерадимо. Од ароније главни производ нам је матични сок, чисто цеђена аронија, сируп са шећером, пекмези с мало шећера, а почели смо и да је сушимо. Продајемо је као сушену и сушену у меду – сазнајемо од Ивана Келера.

Иван напомиње да се производи од ароније добро продају, у првом реду слатко, али и пекмез, сируп и матични сок, што их опредељује да засад проширују.

Млади домаћини из Аде су проширили засад црне рибизле, пошто је пекмез доста тражен. Стотинак теглица, колико су прошле сезоне направили, брзо је разграбљено па је и то био сигнал да се засад повећа. Испоставило се да је црна рибизла у Војводини веома дефицитарна, а по Келеровим речима, засад су проширили да би повећали производњу сока и yема, или да опробају справљање мешавине сока ароније и црне рибизле.

– Засад црне рибизле који смо подигли прошле јесени добро се примио и већ је било нешто рода у првој години. Када доспе на пун род, проширићемо прераду, углавном на матични сок и пекмез, јер смо видели да те производе људи траже – додаје Келер.


У теглицама чисто воће

Домаће пекмезе пољопривредно газдинство Келер пакује у теглице од 370 милилитара, односно око 320-430 грама, а како истичу, у теглицама је само чисто воће, не само када су у питању кајсије него и купине, малине, црне рибизле и аронија.

– Боља је рачуница када се воће преради у пекмез. Наше опредељење је да се посветимо производњи и преради воћа, а видећемо да ли ће бити користи, и колико, да ли вреди да се тиме бавимо – каже Иван Келер. – Посла има много више него да само продајемо воће на велико или на пијаци, али је и рачуница много повољнија. Свеже воће се продаје само у сезони, а прерађевине се могу продавати преко целе године. Прва искуства су позитивна јер су људи доста заинтересовани да купују и троше наше производе. Касније ћемо настојати да се наши производи нађу на рафовима продавница здраве хране, а за сада све иде преко нашег пољопривредног газдинства. 


Амбиција младог брачног пара из Аде је да посао прошири на сушење шљива, чипс од јабука и крушака, сушени парадајз и још неке производе које успеју да осмисле, према могућности сушаре коју су добили захваљујући донацији из Мађарске посредством Фондације „Просперитати”. Донација је покрила 70 одсто вредности сушаре, а остало је сопствено учешће.     

М. Митровић

Пројекат „Ада данас“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи с „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести