"Предлог је добар и рационалан јер имамо добре билансе ових житарица и мислим да је већ у старту требало донети одлуку којом би се котирале количине за извоз. Тиме би се омогућила праћења одлива тих роба из Србије, како се не би угрозила домаћа прехрамбена сигурност и да се добије извозни канал којим би се растеретиле залихе, а нашим произвођачима и трговцима обезбедиле добре зараде, с обзиром на то да данас имамо историјски рекордне цене житарица и уљарица", рекао је Галетин за Танјуг.
Оценио је да су предложене количине за извоз по 350.000 тона пшенице и кукуруза у складу са предвиђеном динамиком извоза, којим би се растеретили наши силоси и магацини и постигао добар извозни резултат.
"На крају крајева, наша логистика није спремна да достави неку много већу количину те робе на истоварна места, пре свега у луку Констнаца када је реч о кукурузу, а и пшеници која ће ове године, с обзиром на прошлогодишњи веома добар род, постићи веома добар извозни резултат", рекао је Галетин.
Галетин је оценио да српска пољопривреда има толико суфицита у спољотрговинској размени, да не постоји лош сценарио у којем ми не бисмо били у стању да прехранимо сами себе.
"Чак и у случају суше, као прошле године, имали смо соје и кукуруза не само за своје потребе, него и за значајан извоз. Зато треба водити политику рационалних залиха", оценио је Галетин.
Он је рекао да због рата у Украјини треба очекивати велике и дугорочне потресе на светско тржишту пољопривредних производа.
"Према подацима украјинског Министарства пољопривреде, они ће засејати 30 одсто мање површина, уз редуковану акгротехнику, што може довести до значајног подбачаја код свих примарних пољопривредних култура, а свет ће највише осетити мањак пшенице и сунцокрета, односно сунцокретовог уља и сачме", рекао је Галетин.
Навео је да су наши произвођачи, који се увек руководе тржишним кретањима и ценама на светској пијаци, већ реаговали планом повећања сетве уљарица.
"Прошле године је било нешто мало више од милион хектара под кукурузом, 237.000 хектара под сојом и 213.000 хектара под сунцокретом. Претпоставка је да ће уљарице сада заузети веће површине, науштрб вероватно кукуруза, па би њега било 950.000 хектара, а сунцокрета и соје по 240.000 до 250.000 хектара", очекује Галетин.
Он сматра да ће сунцокретово уље свакако поскупети, јер ће тражња порасти, зато што ће фалити количине из Украјине која је највећи светски произвођач те робе, па ће земље које неће моћи да затворе своје билансе повећати тражњу за уљем.
