Преко 90 одсто жена на селу нема ни квадрат њиве у власништву

– Положај жена на селу није се побољшао сразмерно са другим стварима које су се поправиле у друштву, већ је са напуштањем и недовољним улагањима у рурална подручја постао комплекснији и тежи. Системска решења за њихово оснаживање и реакција државе и Европске уније неопходни су како би се женама пружила стабилност, подстицај и осећај сигурности, закључак је конференције „Жене као носиоци руралне економије“.
poljoprivreda
Фото: pixabay.com

Потпредседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност проф. др Зорана Михајловић истакла је да је неопходно доношење акционог плана за оснаживање жена, како би сви ресорни органи и организације које на томе раде биле брже и ефикасније.

- Много је жена којима треба нада, подршка да крену на пут осамостаљивања и доласка до посла. Тренутно је 92 одсто жена у руралним подручјима које немају нити један метар земљишта у свом власништву. Наш задатак је да их подржимо и да у тој подршци будемо ефикаснији и бржи – рекла је Михајловић.

Кроз пројекат „Жене као носиоци руралне економије“, који спроводи „Етно мрежа„, уз финансијску подршку међународне организације УН Њомен, спроведене су конкретне мере подршке женама које се баве старим занатима у Сремској Митровици, Инђији, Оyацима и Сомбору, Белој Паланци, Пироту, Књажевцу, са циљем да се оне омасове и примене и у другим срединама.

Положај жена на селу није се побољшао сразмерно са другим стварима које су се поправиле у друштву, већ је са напуштањем и недовољним улагањима у рурална подручја постао комплекснији и тежи

– Радили смо на едукацији, отварању простора и стварању других услова за рад, организацији обука и ткачких колонија. Повезивали смо креативност и економију, традицију и очување живота на селу. Статистике показују да је положај жена неповољнији у свим областима, због чега морамо да наставимо са директним мерама подршке – истакла је директорка канцеларије УН Њомен у Србији Милана Рикановић.


Сомбор, Сремска Митровица и Инђија служе за пример

На конференцији „Жене као носиоци руралне средине” истакнути су градови Сомбор и Сремска Митровица и општине Инђија, Кнежевац и Бела Паланка, где се посебно добро ради на економском оснаживању жена. Сомбор је први пут објавио конкурс о додели новца за очување културног наслеђа и развоја савременог начина интерпретације локалних обичаја и традиција, док је Сремска Митровица укључила рукотоврине у понуду новоотвореног туристичког центра општине.

У општини Инђија покренута је колонија златовеза, где су укључене жене, деца и омладина ради израде одора за Келтско село. Књажевац је обезбедио продајни простор у пешачкој зони за удружење „Етно центар„, а локална самоуправа Бела Паланка је покренула пројекат за опремање занатског сокачета и завршила прву фазу.


Председница „Етно мреже„ Виолета Јовановић закључила је да мере које су истакнуте као примери добре праксе треба да се примене и у другим срединама, али и да прерасту у сталне програме подршке кроз родно буyетирање и примену Закона о социјалном предузетништву.

Канада је један од лидера у области родне једнакости и социјалне економије и амбасадор ове земље у Србији Yајлз Норман истакао је да је неопходно створити конкретне могућности за запошљавање жена које се баве старим занатима и улагати у едукацију ученика и наставника, зарад очувања традиције.

З. Делић

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести