"Очекујемо да берба почне за 10 до 15 дана и тада ћемо имати јаснију слику, али сасвим је извесно да ће суша и екстремно високе температуре које дуго трају узети данак и код грожђа. Притом је важно знати да проблеми са приносима неће бити исти у свим крајевима, јер нису исти услови у Шумадији, на Фрушкој Гори, у Неготину, Жупи или Нишком региону", каже он.
Додаје и да тамо где се лоза налази близу извора, реке или језера она може да има већу влажност и да се боље сачува род.
Рајта наводи да је лоза отпорна биљка и да може да се прилагоди на разне температуре, високе и ниске, али под условом да оне трају предуго, као што је овог лета био случај са екстремно високим температурама.
"Због велике врућине нема сокова који путују кроз биљку и треба да хране бобицу, кожица и покожица бобице знају да изгоре, она се осуши и од такве бобице не мозе да се направи ништа. Некада морају и да се секу гроздови да би се спасило што се спасити може", објашњава саговорник Танјуга.
Према његовим речима, ове године је и град у неким виноградима направио штету а онда се надовезала и суша, тако да су виноградари имали пуне руке посла како би заштитили род.
Рајта указује да ситуација није тешка само код нас него и у целој Европи која се суочила са екстремно високим температурама.
Тако су, наводи, у Француској, једном од највећих произвођача вина, где иначе није дозвољено наводњавање винограда, направили изузетак и у неким регионима дозволили наводњавање како би се спасио род.
Према подацима Привредне коморе Србије наша земља има 20.113 хектара под виновом лозом, годишње се произведе око 160.000 тона грожђа а производњом грожђа се бави око 80.000 пољопривредних газдинстава.
