По рачуници Задружног савеза Војводине, овогодишња сетва јарих усева биће мало скупља него лане – четири до шест одсто – а највише ће то осетити ратари које се буду определили за соју јер је семе скупље чак четвртину: килограм се продаје за 125 динара, а лане се плаћало 100.
„Поскупели су семе, вештачко ђубриво, пестициди па ће сетва по хектару коштати око 105.000 динара, док је у 2016. коштала око 100.000“, каже Петар Радић из Задружног савеза Војводине.
Очекивања су да ће пољопривредници тешком муком успети у погледу финансија да изнесу сетву због лањске суше, и да ће им највећи издатак бити за гориво, као и ранијих година.
Претпоставља се да ће само ратарима који се определе за шећерну репу сетва бити уобичајен посао јер безмало сви имају уговоре са шећеранама у којима су дефинисане међусобне обавезе у погледу семена, репроматеријала, ђубрива и горива.
Пољопривредник из Суботице Баја Ивковић каже да се међу паорима чује прича да ће се субвенције за гориво ипак добити ове године, али да ће та повластица бити незнатна, односно да ће плаћати гориво 20 динара јефтиније: уместо 150 динара, колико литар евродизела сада кошта, за пољопривреднике ће бити 130.
„По хектару нам треба минимум 60 литара евродизела, а уколико желимо да принос буде максималан, и 80 литара“, каже Баја Ивковић.
Он предочава да су субвенције у земљама у окружењу знатно веће па тако у Мађарској литар горива прерачунат у динаре мађарске пољопривреднике стаје 80 динара, а уз ту повластицу тамошњи паори, али и они у Хрватској и Румунији, имају и друге олакшице.
Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде јуче су рекли да немају ништа ново да кажу у погледу субвенција за гориво у односу на раније, када је саопштено да ће паори добити повластице. Још радимо на томе, речено је „Дневнику” из Прес-службе Министарства.
Подсећамо на то да је министар пољопривреде Бранислав Недимовић недавно изјавио да је битно да паори новац добију пре сетве, почетком марта.
Иначе, држава даје ратарима подстицаје од 4.000 динара по хектару, то јест 2.000 динара за биљну производњу и 2.000 за вештачко ђубриво.
„Ми се с њима сусрећемо на светском тржишту приликом пласмана усева, па знамо у каквом су положају у односу на нас“, каже Ивковић, и додаје да се на северу Бачке све више сеје уљана репица, и већ по навици кукуруз и сунцокрет јер соја и шећерна репа не успевају.
Председник Управног одбора Удружења „Панчевачки ратари” Јован Негован каже да су упутили Влади Србије обновљен захтев да се пољопривредници ослободе плаћања накнаде за наводњавање и акциза за гориво.
„Због велике суше која је десетковала род кукуруза и соје у Банату смо пред финансијским сломом па ће многи од нас одустати од пољопривреде, а када се једном одустане, повратак је готово немогућ“, каже Негован.
З. Делић
