Пшенице на 100.000 хектара више него лане

НОВИ САД: Јучерашњи дан био је идеалан за радове на пољима па су га пољопривредници користили за сетву пшенице и орање да би земљу припремили за сејање.
setva
Фото: Dnevnik (Slobodan Šušnjević)

Широм новосадског атара пшеница се увелико зелени, а заједно с њом бокори се и уљана репица.

По речима пољопривредника, леп октобар омогућио је да сетва пшенице напредује како то и саветују аграрни стручњаци, наводећи да је за тај посао оптималан рок до 25. октобра, а све после тога датума може шкодити роду.

У Фонду „Жита Србије” кажу да је пшеница до сада посејана на око  620.000 хектара те да ће у овогодишњој сетви имати посејано између 650.000 и 700.000 хектара.

Сетва пшенице ће ове године премашити очекивања, биће посејано најмање 20 одсто више површина него лане, казао је директор „Жита Србије” Вукосав Саковић.

Како је даље рекао, премда је октобар идеалан за сетву те ратарске културе, код нас се сејање жита протеже дуж целог новембра па су очекивања да ће тако бити и наредних седмица.

Он је додао да се претпоставља да ће и у овогодишњој сетви највише жита бити посејано у Банату, Срему, Мачви, Браничевском округу… док су паори у Бачкој више наклоњени сејању уљарица.

Да ће Банат заиста бити један од региона с највише посејане пшенице потврђује и председник Удружења пољопривредника Баната Зоран Сефкеринац, који каже да је у Банатском Новом Селу, где живи, пшеница посејана на чак 2.000 хектара.


На западу Бачке посао завршен

На подручју општина Сомбор, Оyаци, Апатин сетва је завршена јер су  временске прилике дозволиле да ратари у оптималном року припреме њиве, каже пољопривредни инжењер из Пољопривредне стручне службе Владимир Сададош.

Како је даље навео, очекује се да ће жита ове године бити посејано мало више него лане, када је од пшеницом било око 30.000 хектара.


Сетва је завршена пре десетак дана и не памтим када је било оволико њива под пшеницом, можда пре 10-15 година, казао је Сефкеринац и додао да је највише до сада пшеница заузимала око 400 хектара.

Практично, казао је у наставку Сефкеринац, сада је све што катастарски припада овом месту под пшеницом.

На опаску откуд код пољоприведника интересовање за сетву пшенице када кукају на јефтину пшеницу током жетве, он каже да је то због новца.

Жетва доноси први приход паорима па је то главни мотив зашто се ове године посејало толико много пшенице, вели Сефкеринац.

По његовим речима, за тај посао коришћено је искључиво семе с тавана, које су пољопирведници самостално дорађивали, не бојећи се да ће им принос због тога бити умањен.

Декларисаног семена је посејано свега десет одсто, остало је из домаће радиности, каже Сефкеринац, и додаје да, захваљујући вишегодишњој пракси коју имају произвођачи жита код сејања недекларисаног семена, нема омашке у квалитету зрна и приносу.

З. Делић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести