Почетак сетве пшенице и јечма се препоручује за 10. октобар, а до тада пољопривредницима ће бити слате поруке струке да употребом декларисаног семена долазе до бољих приноса и квалитетније пшенице.
У Србији је последњих година примећен пораст употребе недекларисаног семена пшенице, које, уместо некадашњих 40 процената од укупно посејаног, сада износи 60 одсто. Помоћник министра пољопривреде Александар Богићевић рекао је јуче на представљању кампање да је Министарство кренуло у акцију да би се пољопривредницима додатно објаснило да у сетви пшенице користе декларисано семе, што ће допринети и квалитету и приносу.
– Министарство, у сарадњи с релевантним институцијама, жели да укаже на проблеме и понуди решења да би се пољопривредни произвођачи могли ослонити и на Министарство, и на институције, и на пољопривредне стручне службе и саветодавце, да дођу до правог одговора и не праве грешке – јер су оне у пољопривреди веома скупе – рекао је он.
Додао је да су такви савети и знање потпуно бесплатни, а њиховим коришћењем пољопривредници могу смањити трошкове и повећати приносе.
Помоћница директора Института за примену науке у пољопривреди професорка Снежана Јанковић нагласила је да је циљ кампање да кроз едукацију подигне свест пољопривредника да би се повећала сетва декларисаног семена а смањила употреба оног с тавана.
– Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде поменуту кампању водиће и преко припремљених флајера и плаката који ће бити дистрибуирани пољопривредницима, односно активности саветодаваца из 34 центра пољопривредне саветодавне стручне службе – рекла је проф. Јанковић, и оценила да употреба декларисаног семена није трошак већ инвестиција.
Стручњак за ратарство професор Мирослав Малешевић рекао је да у Србији, уз помоћ стручњака које имамо мора да буде промењена ситуација у којој приноси пшенице и њен квалитет имају велику варијабилност од њиве до њиве. Додао је да је избор сорте која се сеје једна од најзначајнијих агротехничких мера, а да код нас доминирају сорте које имају потенцијал за принос, али не и за квалитет. Како је казао, на цену на тржишту, осим понуде и потражње, битно утиче и квалитет пшенице, а с бољим квалитетом и цена ће бити боља.
„Фармерово семе”уз контролу у ЕУ
Професор Радивој Јефтић с Института за ратарство и повртарство, експерт за патогене стрних жита, апеловао је да се користи декларисано семе, и скренуо пажњу на опасности кућне дораде семена, што је у Србији све чешћа појава.
– Проценат сетве недекларисаног семена је почео драстично да се повећава: некад је био 40 одсто, а последњих година достигао је и 60 процената – рекао је он, и додао да су проблем такозване дивље дораде семена, што раде сами пољопривредници.
Истакао је да пољопривредници то најчешће раде напамет, а онда се дешава да запрашују неодговарајућом активном материјом па проблем остаје.
Он је споменуо да неки патогени улазе у Србију и кроз неконтролисани увоз одређених сорти семена, и оценио да сејање недекларисаног семена може бити велики проблем. Јефтић је подсетио и на то да прописи ЕУ омогућавају сетву „фармеровог семена”, нагласио да постоје озбиљни произвођачи у Србији који би то могли радити без ризика и заложио се да се та могућност и код нас уведе у легалне токове а ти семенски усеви контролишу.
Он се заложио да се, у сарадњи с науком, створи добра пољопривредна пракса која ће обухватити основне агротеничке мере, што већ постоји у западним земљама.
– Српска пшеница је почела да губи на квалитету и то мора да буде промењено, што неће бити тешко уз ангажовање свих снага које има држава – рекао је Малешевић.
Он је оценио да би се просечан принос пшенице по хектару у Србији лако и без додатних улагања могао повећати на пет тона ако би се само од почетка до краја производње спровело оно што струка препоручује.
– Да елиминишемо оно да је тако радио деда, или отац, или комшија, него да се ради по ономе што кажу саветодавна служба и струка – казао је он, и додао да тај први корак не мора много да кошта ни државу ни произвођаче, који ће имати исте трошкове као и до сада.
З. Делић
