Под репом у 2022. години имамо посејано свега 30.000 хектара, знатно мање него лане. Нови род уговорен је од 41 до 42 евра по тони а шећеране су дале и стимулације ратарима.
Колико би репе могло да буде ове јесени по хектару пољопривредници сматрају да је рано говорити док не почне да се вади ова индустријска биљка, али истичу да се надају да код репе буде најмањи подбачај у приносима у односу на друге пољопривредне културе ове јесени.
Уочи овогодишењег посла, ратар Горан Јосифовски из Црепаје, који је и лане сејао репу, каже да је репа лепо напредовала од када је половином августа почела да пада киша.
Више репе увећава трошкове превоза
Миодраг Павловић из шећеране у Пећинцима казао је за “Дневник” да ће ове јесени бити више репе јер је киша знатно увећала корен биљке, па ће трошкови превоза шећеранама бити увећани у односу на планиране.
- Репе ће бити количински више, јер је услед киша добила на тежини, и требаће више времена и горива да се је донесе до фабрика.
Павловић је истакао да ће као одговорна компанија сносити ризик уколико пољопривредници буду имали штете у производњи и да ће тако бити и код уговарања нове производње.
- Добила је живота, лепо се развија, али тек када кренемо да је вадимо, видећемо каквог је квалитета род. Прошле године дигестија је била стандарда 16 процената, а код неких паора и 17 и 17,5 одсто ,што је био знак доброг квалитета - навео је Јосифовски. - Ове године због учесталих киша у протеклих месец и по дана вода је разградила шећер у корену биљке и умањила сласт и очекује се да дигестија буде испод стандарда.
Пољопривредник Живко Васин из Темерина, такође, напомиње да корен неће бити сладак по стандарду, већ између 14 и 15 процената и каже да очекује да ће имати принос од око 60 тона по хектару.
- Ова година није баш сјајна за репу, због суше ,мада је и лањска година била сушна, али је дигестија била одлична, а приноси солидни, од 60 до 70 тона по хектару - навео је Васин.
Др Живко Ћурчић са Националног инситута за ратарство и повртарство у Новом Саду каже за “Дневник“ да у досадашњим анализама које су рађене на Институту дигестија ни у једном корену није била стандарда 16 процената, већ се кретала од 12 до 15 процената.
- Прво је била суша и корен се није развијао, а онда, када су стигле кише, корен се знатно увећао, а вода разградила шећер у корену, па ће требати више репе - нагласио је др Ћурчић. Навео је да очекује да приноси буду у вишегодишњем просеку око 50 тона по хектару, односно да на 30.000 хектара посејане индустријске биљке буде од 250.000 до 300.000 тона шећера. Ћурчић каже да се по хектару добија од осам до 10 тона шећера.
У сваком случају, шећера ћемо имати довољно за личну потршњу и за индустрију, јер нам треба 160.000 и 170.000 тона шећера
З. Делић
