Пошто је у току божићни пост, обичај је да на трпези буде риба па не треба да чуди што је већ од јуче приметна гужва у рибарницама.
У наредним данима само из ДТД „Рибарство” биће испоручено 200 тона живе речне рибе и замрзнуте морске. Мада у сразмери с потражњом обично скачу и цене, риба се неће продавати по вишим ценама, већ онима које су одраније у малопродаји, с тим што су неке рибарнице спремне и да спусте цену, у зависности од тога колико се жели пазарити.
Килограм шарана кошта 449 динара, док шницле од те врсте рибе стају 799 динара, килограм сометине је 1.190, кечиге 950, пастрмке 625, орада је 848, бранцин 799, лигње су 730, скуша 858, а ослић 450 динара.
Пошто домаће становништво нема навику да једе рибу током целе године већ углавном зими и у време постова, Свети Никола добро дође да се поправи промет рибе у рибарницама и порасте потражња за том намирницом.
Последњи статистички податак, наводе у ДТД „Рибарство”, каже да је просечна потрошња по становнику у Србији 5,4 килограма годишње, док је светски просек око 20 килограма. Од земаља у окружењу, у БиХ се поједе 6,1 килограма по глави становника, у Хрватској 12,7, Словенији 11,2, Црној Гори 9,7 килограма годишње по становнику.
Статистика
У свету се годишње произведе око 52,5 милиона тона рибе, чија вредност премашује стотину милијарди долара. Да је то важна привредна делатност, најбоља показује податак да је годишњи промет у рибарству ЕУ око 2,8 милијарде евра. Наша земља годишње на увоз рибе троши више од 50 милиона евра. Код нас је у рибарству запослено око 1.850 радника, а учешће те привредне гране у националном бруто друштвеном производу је 0,07 одсто.
Координатор Националног тима за препород села Србије аграрни аналитичар Бранислав Гулан каже да се, по званичној статистици, у нашој земљи риба гаји на око 15.000 хектара, да је под пастрмским рибњацима свега 17 хектара, годишње се произведе до 15.000 тона рибе, и да наша земља две трећине потребне рибе увози.
– Процењује се да су површине под рибњацима 30 одсто веће од званичних јер има рибњака који нису регистровани, али има и нових, у последњих неколико година изграђених, малих породичних шаранских и пастрмских рибњака, о чијим површинама и приносима нема података –истиче наш саговорник, и додаје да стручњаци сматрају да би се рибњаци код нас могли проширити чак за 100.000 хектара.
– Производња рибе је профитабилна делатност за коју код нас нема интересовања – каже Гулан, сматрајући да наша земља има велике могућности за рибњачки узгој шарана и пастрмке, које чешће једемо у време поста и верских празника. – Тада се ретко ко интересује за порекло рибе. Статистика каже да само трећину шарана и пастрмке произведемо сами. Другу трећину те рибе увеземо из земаља у окружењу, а морску и из најудаљенијих крајева света.
Он истиче да ни производња на постојећим рибњацима није каква би требало да буде, далеко је испод могућности и не достиже ни тону по хектару већ се произведе око 850 килограма рибе. Сматра се да би се рационалнијим искоришћавањем и с другачијим начином исхране тај принос одмах могао повећати на 1.500 килограма по хектару.
З. Делић
