- Као што је увођење машина пре једног века довело до прве револуције у пољопривреди, а увођење хемије пре 50 година довело до зелене револуције, данас информационе технологије у пољопривреди доносе значајне промене кроз велики степен аутоматизације и дигитализације. Слично као што је у претходним годинама аутоматизација и увођење робота у фабрике допринело повећању ефикасности индустријске производње, пољопривреду будућности обележиће увођење великог броја савремених технолошких решења: аутоматизованих машина – робота, сензора и бежичних система, сателита и дронова, као и система вештачке интелигенције који ће помагати у одлучивању и оптимизацији производње. То није тако далека будућност: већ данас у Србији велики број пољопривредних машина користи ГПС навигацију за навођење и прецизно обављање операција што је већ значајан корак у аутоматизацији. Није тако ретка ни употреба дронова којима се снимају усеви – каже за “Дневник” др Црнојевић.
Економија будућности, а то свакако обухвата и пољопривреду, је економија података, тврди наш саговорник. Јер, протоком података и разменом информација из различитих извора, постиже се већа ефикасност производње уз очување животне средине.
- Један од најједноставнијих примера је варијабилна сетва и варијабилно расипање ђубрива, где се на основу различитих извора информација семе и ђубриво различито дозирају у оквиру једне парцеле. На овај начин се смањује утрошак репроматеријала, јер се не троши тамо где нема смисла, а повећава принос тамо где за то потенцијал постоји. Такође, тиме се остварују значајне уштеде и повећава ефикасност пољопривредне производње. Постоји још много примера и сваки дан се јавља све више компанија са иновативним производима у овом домену и пуно дигиталних сервиса постаје доступно корисницима у пољопривреди.
Платформа дигиталне пољопривреде Србије АгроСенс омогућава корисницима у Србији приступ великом броју сервиса који су до јуче били незамисливи. Сваки дан се унапређује и развија, обогаћује новим садржајима и бесплатна је за све кориснике на територији Републике Србије. Веома једноставном регистрацијом на сајту www.agrosens.rs, корисници могу да нацртају своје парцеле и да прате стање усева из сателита, добију прецизну временску прогнозу, дигиталну књигу поља и још много тога.
- Сателитски снимци омогућавају редован увид у стање земљишта и усева на основу различитих информација које се садрже у њима. Наше око омогућава да видимо само део спектра, док сензори на сателитима омогућавају много више од тога. Стога је могуће да се путем сателита виде и бројне ствари које људском оку нису доступне, као што је, рецимо, интензитет фотосинтезе у листу биљке. Ако се томе дода да ови снимци истовремено омогућавају овакав увид из висине на великим површинама, јасно је да су то веома значајне информације за пољопривредну производњу – каже др Црнојевић.
Дронови су увелико ушли у свет пољопривреде и код нас и у свету, а као и сателити, омогућавају снимак усева из ваздуха што је до скора било незамисливо или веома скупо.
Институт “БиоСенс” и Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство потписали су уговор о мониторингу сателитским снимцима.
- Првенствена намена пројекта који је обухваћен уговором јесте да омогући бољи увид службама секретаријата у стање на терену и помогне у контроли реализације програма за које секретаријат сваке године издваја значајна средства. На овај начин биће могуће да се ефикасније организује рад инспекцијских служби које ће моћи да прате реализације програма комбинацијом информација добијених са сателитских слика и мобилних телефона – објашњава др Црнојевић.
-То омогућава много бољи увид у просторну расподелу стања усева ради детекције болести и штеточина, управљања наводњавањем и асистенције у доношењу одлука. Основна разлика између дронова и сателита је што дронови покривају много мању површину, али дају много већу резолуцију слике, а тиме и већу прецизност и могу да се користе било када и у било којим условима. С друге стране сате-лити снимају само у одређено време и нису у могућности да праве снимке у условима пове-ћане облачности. У том смислу дронови имају велику перспективу, а развој нових камера и сензора специјализованих за пољопривреду у наредном периоду, учиниће њихову улогу још значајнијом – каже др Владимир Црнојевић.
Добрила Млађеновић
