Знатан извозни потенцијал за шећер су тржишта у окружењу, а КЗК истиче да је неопходно макар одржати тренутно стање капацитета и спречити тренд гашења шећерана у Србији. За период од 2017. до 2019. године на тржишту производње шећерне репе каратеристично је смањење засејаних површина и смањена производња репе са 2,5 милиона тона на 2,3 милиона тона, као и истовремени раст приноса са 46,7 на 54,2 тоне по хектару.
ЕУ је 2017. године либерализовала своје тржиште за шећер од трске, па је и у ЕУ земљама смањена површина под репом.
У Србији откупљивачи шећерне репе су “Суноко група” (шећеране у Ковачици, Пећинцима, Врбасу и Сенти), и “Хеленик група” (шећеране у Црвенки и Жабљу), а количине које су откупили пале су са 2,1 милион тона у 2017. на 1,16 милиона тона у 2019. години. Како “Суноко” преради 70-80 процената репе, а “Хеленик” 20-30 посто, КЗК је навела да тржиште производње шећера у Србији има висок степен концентрисаности и да је, по структури, дуопол.
КЗК наводи да је у период од три године производња шећера у Србији преполовљена са пола милиона тона из 2017. на 250.000 тона у 2019. години. Наводи и да су у 2019. биле активне само четири шећеране у Србији, а као тренд истиче да је у ЕУ земљама за нешто више од 10 година угашено више од 80 шећерана.
Увоз шећера у Србију је занемарљив због заштите кроз квоте и прелевмане, док је просечна годишња потрошња код нас 250.000 тона и, како се наводи, у паду. Додаје се да је више од пола домаћег тржишта шећера на почетку држао “Хеленик”, а да на крају анализираног периода држи “Суноко”. Знатне количине шећера из Србије извозе се у ЕУ и земље ЦЕФТА, јер у Мађарској, Бугарској, БиХ, Македонији и Албанији - нема шећерана. Близину Србије тим тржиштима КЗК оцењује као компаративну предност
Рабатна политика у продаји шећера и рабатна шема генерално нису изазвале забринутост КЗК са аспекта политике заштите конкуренције. Констатује се и да шећеране као главни разлог већих велепродајних цена у Србији од извозних за ЕУ и ЦЕФТА наводе постојање великих залиха шећера из претходног периода пре 2017., када је била и већа производња.
КЗК наводи да је анализом утврђено да су малопродајне цене шећера у ближем и даљем окружењу више од малопродајних у Србији, те да се не може говорити о негативним ефектима које ова околност на велепродајном тржишту има на малопродајно тржиште шећера.
Државни подстицаји по хектару репе у 2019. години били су укупно 5.200 динара, а КЗК наводи да су у ЕУ земљама и до 10 пута већи. Бесцарински извоз српског шећера у ЕУ био је ограничен квотом од 181.000 тона годишње, док за извоз у земље ЦЕФТА нема ограничења. Заштита од увозног шећера остваривана је од 12 динара по килограму прелевмана за робу са тржишта ЕУ и 16 динара за ван ЕУ земље.
КЗК очекује да у наредном периоду конкурентски притисак изврши и увоз шећера из ЕУ и Русије, а као препреке за увоз из земаља ЕУ истиче дажбине и квоте.
Секторску анализу КЗК је предузео јер је у 2020. години најављено да ће се шећер у Србији производити у само четири шећеране. То је било условљено смањеним површинама под репом, те продајом Фабрике шећера “ТЕ-ТО Сента” и најавом да шећерана у Жабљу те године неће радити.
З. Делић
