Скупа соја и кукуруз протерују с њива парадајз, паприку?

Право време за сетву поврћа је пролеће, па повртари април и прву половину маја треба да користе за овај посао.
kukuruz njiva
Фото: Dnevnik (Filip Bakić)

Код нас се годишње посеје на отвореном простору 125.000 хектара поврћа, а лане смо га имали 1.050.000 тона.

Колико ће га ове сезоне бити посејано још је рано говорити, али постоји могућност да дође до благог смањења површина, али не само због високих цена вештачког ђубрива, енергената и недостатка радне снаге, већ и зато што су цене ратарских култура знатно више у односу на ранији две , три године.

Др Борис Адамовић са Пољопривредног факутета у Новом Саду казао је за “Дневник” да постоје велике шансе да део повртара пређе да сеје кукуруз и соју , због високих цена ових култура и да то могу да учине без икакве препреке. Без проблема се може једна њива после сетве поврћа употребити за сејање уљарица и житарица - истакао је др Адамовић.


Субвенције по хектару и по килограму

Бранислав Зеленовић истиче да су произвођачима кромпира потребни државни постицаји.

- Кромпир је стратешки производ и требају нам субвенције по хектару и по килограму извезеног кромпира јер тако је у свим земљама у околини и шире.


Зато је, нагласио је,потребно да прође сетва поврћа и за месец до два, добију прави подаци колико је хектара заузело поврћа овог пролећа на отвореном простору.

- У сваком случају, поврћа би требало да имамо довољно као и ранијих година, а грашак, боранија, лук и кукуруз шећерац који раде велики повртари на десетине хектара за потребе прерађивачке индустрије сигурно ће се и извозити , уз друго домаће поврће, попут шаргарепе, кромпира, пасуља, паприке,парадајза… - казао је др Адамовић.

Кромпир као основна домаћа храна, поготово зими, већ је посајао велики дугогодишњи произвођач кртоле из Сирига у општини Темерин Бранислав Зеленовић, а пасуљ, такође важан у исхрани у зимским данима, наредне седмице се спрема да посеје велики повртар Порка Кобиларев из Змајева у општини Врбас.

Кобиларев указује на добре цене кукуруза и соје, па ће зато још ове године сејати пасуљ, а онда размислити. Повод да мења сетвену кулутру налази не само у високим ценама примарних пољопривредних култура, већ и што неколико година цена пасуља мирује, кошта од 200 до 220 динара, уместо да је 350 до 360 динара.

– Велики је и увоз пасуља, што не одговара овдашњим произвођачима. Такође и климатске промене утичу да се одустане од пасуља. Лањска година је била сушна и било га је мало. Неки произвођачи нису добили ни тону по хектару, а улог и труд су велики да би се пасуљ одгајио – закључује Кобиларев.

Ове године, каже повртар Бранислав Зеленовић, много “кромпираша” ће умањити површине због као никада до сада скупе сетве, семена, нафте и вештачких ђубрива.

– За хектар кромпира треба чак 8.000 евра, од којих само 3.000 евра је потребно по хектару за семе. Килограм увозног семена из Холандије кошта мало изнад евра, а по хектару треба три тоне – објашњава Зеленовић и наглашава да постоји могућност да на зиму и не буде домаћег кромпира и буде још скупљи.

- Кртолу од прошле године су домаћи произвођачи углавном већ продали, што овде ,што напољу. Сада се на кванташким пијацама углавном продаје кромпир из Француске, који навелико кошта килограм 55 динара – истиче Зеленовић.

З. Делић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести