Ратари који су намерили да сеју ту индустријску биљку још почетком јануара склопили су уговоре са шећеранама и сада с првим данима марта праве планове када ће кренути у овогодишње сејање слатког корена.
Колико ће овог раног пролећа 2020. године бити посејано репе не зна се још поуздано, осим што постоје очекивања да ћемо је имати више него лане.
У Пословном удружењу за индустријско биље очекују да ће шећерна репа заузети између 40.000 и 45.000 хектара, док је прошле године била посејана на свега 29.000 хектара, а само пре три године, 2017, слатки корен вадили смо с близу 60.000 хектара.
И мада прерађивачи не желе да поделе с јавношћу информације о томе на колико хектара су уговорили овогодишњу сетву, ипак ратари откривају да ће за род, у зависности од приноса, добити 36 евра по тони.
У предсетвеним припремама познато је једино да ће, као и лањске године, репу прерађивати шећеране у Црвенки, у власништву грчке коппаније „Хеленик шугар” и шећеране у Ковачици, Врбасу и Пећинцима, у поседу компаније „Суноко”. Дакле, ни ове године неће радити шећерана грчке компаније „Хеленик” у Жабљу.
На Пољопривредном институту на Римским шанчевима у Новом Саду ове седмице већ су посејали репу на огледном пољу. Др Живко Ћурчић каже да ратари не треба да журе са сетвом.
– Клима јесте добра да се крене у посао, али пољопривредници приликом одабира термина треба да воде рачуна о влажности земље јер семену може шкодити присуство превелике влаге – упозорава др Ћурчић.
Он сматра да право време за сејање репе почиње од половине марта, премда у одређивању оптималног рока, истиче, важе, као, уосталом, и када су питању друге културе, временске прилике.
Премда се очекује да ће репе бити засејано више, међу пољопривредницима, рекло би се, не влада интересовање које би могло указати на то да ће се репа полако почети враћати на њиве.
Бранислав Крчединац из Црепаје каже да ће и ове године посејати репу на око 50 ланаца, односно око 30 хектара, али да су те површине мање него ранијих година.
– Претпрошле године било је много трулог корена, а лане је била лоша дигестија па ратари све чешће одлучују да репу замену неком другом културом – наводи Крчединац. – Мада, осим климе која утиче на квалитет рода и приносе, постоје и други разлози који одваћају пољопривреднике од шећерне репе. Упркос уговорима са шећеранама, увек се нешто накнадно испречи између пољопривредника и шећерана да се пословни односи наруше и буду на штету паора.
Треба споменути и да јефтини шећер не годи ни ратарима ни прерађивачима и да је то један од главних разлога зашто се репа све мање сеје. Од када су укинуте квоте у ЕУ за производњу шећерне репе, шећеру је пала цена, и сада се килограм продаје од 60 до 70 динара, што не одговара ниједнима.
Ипак, шећера ћемо имати довољно за наше потребе и да извесне количине и продамо на инотржишту. У лањској кампањи прерађено је око 250.000 тона, а принос је био на вишегодишњем просеку од 55 тона по хектару. За домаће потребе довољно нам је око 200.000 тона.
З. Делић
