Биће то први објекат такве врсте у Војводини и Србији који би требало да унапреди ловни туризам код нас и доносе више новца.
Пројекат изградње фарме суфинансира се новцем Фонда за развој ловства АП Војводине, у износу од седам милиона динара.
– Укупна вредност радова и опреме је 14 милиона динара, а од те суме шест милиона коштаће матични запат, који ће стићи из најпознатијих аустријских узгајалишта дивљих свиња, Шпарбаха – наглашава помоћник дирктора за ловство и рибарство у ЈП „Војовиднашуме” Бранислав Станков. – Купиће се укупно стотину одраслих дивљих свиња, и то 80 крмача старости од две до четири године, и 20 вепрова, старих од две до три године.
Купиће се стотину одраслих дивљих свиња, и то 80 крмача (Бранислав Станков)
Предвиђено је да фарма дивљих свиња буде подељена у четири дела. Први део, површине око 240 хектара, биће намењен за парење и прашење крмача, у другом делу фарме, на 88 хектара, биће простор где ће прасад расти, или стручно растилиште за прасад Ф-1 генерације, потом трећи део на 26,3 хектара – растилиште за прасад Ф-2 генерације и последњи на 132,8 хектара – сазревалиште и дозревалиште за вепрове.
Србија годишње од ловства заради између три и четири милиона евра, а само „Војводинашуме” годишње приходују око милион и по евра. Земље у окружењу остварују знатно више новца, па тако Хрватској лов годишње донесе 180 милиона евра, а Мађарској чак милијадру. Зато изградња фарме у „Посавском ловишту – Каракуша” побуђује пажњу, посебно јер „Војводинашуме” располаже с близу 110.000 хектара ловишта, од којих је три четвртине на отвореном простору, а четвртина у ограђеном делу ловишта, али и зато што је „Војводинашуме”, уз Карађорђево, као најпознатије ловиште, има укупно 321 ловиште на седам милиона хектара, попут Апатинског рита, Голије, Делиблатске пешчаре… У њима највише има срнеће дивљачи, јелена, дивљих свиња, и ситне дивљачи – фазана, дивљих гусака и дивљих патака.
Имајући у виду да је ловни туризам скуп спорт, лов викендом у просеку кошта 2.800 евра, од фарме за дивље свиње у околини Руме очекује се да допуни, али и поправи понуду у домаћим ловиштима и тој грани туризма донесе више новца.
– Групни ловови су најатрактивнији и најтраженији од богате клијантеле, махом из Енглеске, Немачке, Аустрије и Шпаније, па су ловови на дивље свиње пригоном продати годину унапред, и то је тако већ четири-пет година у ЈП „Војовдинашуме”, које од лова на дивље свиње годишње приходује око 650.000 евра – каже Станков. – У нашим ловиштима матични фонд је 4.500 дивљих свиња, што је оптималан број имајући у виду прехрамбене могућности станишта, али без обзира на то, улагањима у дивљачи – дивља свиња, јелен, срна у Војводини и дивокоза и вук у Србији – приход од ловног туризма може бити значајно већи, додуше не брзо.
Осим тога, Србија би и код страних ловаца била боље позиционирана и нашла се међу престижним дестинацијама, што сада није јер ловци хрле у Мађарску, Чешку, Пољску, Румунију. То су земље с дугом традицијом у ловном туризму, располажу великим бројем дивљачи и луксузно изграђеним вилама.
– Фарма дивљих свиња омогућиће јачи развој ловства и повећање укупне ловнотуристичке понуде у Војводини јер ће се, пре свега иностраним ловцима-туристима пружити могућност за атрактиван лов трофејних грла вепрова и још атрактивнији и све заступљенији лов дивљих свиња пригоном у посебно уређеним полигонима за те намене у оквиру ЈП „Војводинашуме” – каже Станков.
Планом је предвиђено, каже, да се из репроцентра „Малетића луг” већ од 2020. године по две стотине биолошки највреднијих јединки дивљих свиња сваке године пушта у ловишта ЈП „Војводинашуме”, али и да се дивље свиње настане и у другим ловиштима у Војводини и Србији (националне паркове и ловишта ловачких удружења).
– Значајно је напоменути и да ће се одређени број дивљих свиња сваке године обнављати на подручјима где је бројност испод биолошког минимума ради јачања постојећих група дивљих свиња – истиче Станков. – Пројекат подразумева производњу и узгој генетски потпуно чистих раса дивљих свиња које ће бити насељаване у друга ловишта ЈП „Војводинашуме”, али и у остала ловишта у Војводини и Србији, чиме ће се у значајној мери унапредити генетски потенцијал и виталност постојећих матичних фондова дивљих свиња.
З. Делић
