Главни разлози за то су скупа храна и енергенти и ниска цена живе ваге стоке. Како предупредити нестанак сточарства када имамо чиме да нахранимо говеда, овце, свиње ,козе... одговор има Удружење „Агропрофит“ које се тим поводом обратило Одобру за пољопривреду у Привредној комори Србије (ПКС).
Најпре, „Агропрофит“ констатује да је товно говедарство у приметном паду због непримерних цена у откупу и високих цена трошкова производње. Зато моли Комору да путем економске дипломатије покуша да отвори расправу о продаји нашег јунећег меса у НР Кину и Грчку.
- Процењујемо да је добар повод за обнаваљање сарадње са Турском. Очекивање ове земље је да ће током туристичке сезоне имати 20 милиона више туриста него прошле године. Највећи снабдевач њихових потреба за јунећим месом је тржиште Бразила, Аргентине и Уругваја, али због трошкова транспорта наша понуда може за њих бити прихватљивија – наводи удружење.
„Агропрофит“, потом, примећује да упркос лошој ситуацији у сточарству, товно говедарство остварује напредак захваљујући државним подстицајима, што се огледа у повећању броја квалитетних товних раса.
- Тренутно у узгоју имамо 12.200 приплодних грла, раса: херефорд, ангус, шароле, лимузин и салерс. Ове расе се налазе у власништву фармера у 400 насеља, а највише на северу Бачке и Баната, око 3.500 грла. Због овог напретка предлажемо да Влада са подстицајним мерама и у наредних пет година настави подршку говедарству, уз набавку квалитетног приплодног материјала.
Према анкети које је спровело Удружење „Агропрофит” из Новог Сада, сточарима је главно за ову производњу да могу да предвиде подстицаје за набавку и држање стоке, а кризну тачку препознају у злоупотребама пашњака локалне управе и Управе за земљиште, који дозвољавају преоравање ових површина у оранице и спроводе закуп путем лицитације, што је супротно закону.
Стабилном тржишту треба управљање
Због административног регулисања извоза житарица и процене потреба за овом и другим врстама хране, од уља до меса, „Агропрофит“ предлаже да податке треба прикуљати од корисника ових роба у промету и прерађивача, а не само купаца из експорта.
- Није објективно очекивати од извозника да изнесу стање на лагерима ратара, нити потребе прерађивача. На основу нашег предлога могуће је донети одлуку о извозу јер се у Робним резервама, док складиштари не врате робу, не налази количина евидентирана у листама Државних робних резерви. Подржавамо залагање Привредне коморе Србије у управљању вишковима роба и за стабилно домаће тржиште.
- За убрзан развој товног говедарства и ефикаснију повезаност фармера и државне администрације, као и лакшу спровођење прописа, одгајивачи виде у формирању Управе за сточарство у оквиру Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Образложење за ову потребу упутили смо прошле године Влади, а сада је спомињемо јер се та допуна регулише новим Законом о министарствима или Влади, након обављених избора, где се таксативно наводе послови ове управе. Постојећа служба за сточарство у Министарству пољопривреде практично би уз кадровско јачање преузела послове нове управе. Молимо Комору да због ефикасности у раду државне администрације подржи ову иницијативу, коју је повео и Задружни савез Србије.
Сточари, одгајивачи товних раса говеда, наводи „Агропофит“, предлажу да се изменама Закона о ветерини предвиди и „бирани ветеринар” за послове на фармама и да се детаљније прецизира улога ветеринарских института у сарадњи са сточарима и њихови ценовници за услуге.
Постоји и незадовољство радом појединих основних одгајивачких организација, које су преузеле обавезу да професионално и на време обаве низ послова од којих зависи финансирање газдинстава, које се баве сточарством. Међутим, поједине службе су показале неспособност и неодговорност, а не зна се ни у чијој надлежности су њихови ценовници, оцена квалитета услуга и материјална одговорност за пропусте.
З. Делић
