Жетва соје само што није почела, а ове године има је на 220.000 хектара. О тој уљарици нико још не говори колико ће коштати, као у случају сунцокрета, али је извесно да ће соје бити због кишне године.
Подаци с терена кажу да је сунцокрет добро родио, јер се приноси крећу између три и четири тоне по хектару, а на неким површинама зрна има и изнад четири тоне по хектару па пољопривредници могу бити задовољни количином, поготово што је зрно доброг квалитета.
Међутим, задовољство им квари најава цене новог рода сунцокрета, око које се, као и сваке године, воде полемике између произвођача и уљара.
Ратари би да килограм сунцокретовог зрна буде као и лане, када је коначна цена с ПДВ-ом била 35,5 динара килограм, али је највећи откупљивач „Викторија група” изашао с предлогом да килограм овогодишњег зрна сунцокрета кошта 28,5 динара, с ПДВ-ом.
Прошлогодишњу цену, подсећамо, подигли су хрватски и босански откупљивачи, који су наш сунцокрет плаћали више него што су нудили домаћи трговци. Али је на цену утицала и велика суша, која, додуше, није много наудила сунцокрету, који, за разлику од других пољопривредних култура, може да издржи без кише.
Директор Сектора сировине у фабрици уља „Цвет Баната” Златко Кањух каже да тржиште одређује цену, те да је још рано говорити о њој јер је жетва у току и да није још формирана ни у околним земљама.
– Понуђена је само аконтна цена, а то значи да није коначна – предочава Кањух, и додаје да је лане сунцокрет купован по цени вишој од оне колико је род вредео, што је довело до тога да се напослетку уље увозило.По Кањуховим речима, приноси су коректни и крећу се од 3,5 до 3,7 тона по хектару.
– То је добар принос, премда је било година када је био и бољи од овогодишњег – казао је он.
Из компанија „Гоби” из Чантавира за „Дневник” су рекли да килограм сунцокрета откупљују по 28 динара, с ПДВ-ом, односно без ПДВ за 25,8, док се други откупљивачи нису још огласили, премда их је „Дневник” питао о томе.
Водостај зауставио извоз
Директор „Жита Србије” Вукосав Саковић наводи да је на међународном тржишту сунцокрет појефтинио па да зато и домаћи мање вреди, али да на цену усева утиче недостатак баржи и низак водостај Дунава, па се сунцокрет, док се ниво реке не подигне, не може товарити на бродове и продавати.
– Очекује се да се водостај Дунава подигне тек у октобру и да тек онда крене извоз, па су то разлози зашто је нови род сунцокрета јефтинији од прошлогодишењег – каже Саковић. На цену друге уљарице – соје, Саковић каже да ће утицати не само понуда и тражња већ и то што лањски род соје нисмо сав продали.
Ненад Манић из Удружења „Банатски паори” каже да већина пољопривредника није продала сунцокрет већ га лагеровала у силосе, чекајући да цена буде прихватиљива.
– Сматрамо да овогодишњи род треба да вреди 34,8 динара, без ПДВ-а, јер је тона сунцокрета на међународном тржишту између 270 и 310 евра –казао је Манић, додајући да држава коначно треба да направи разлику између великих газдинстава и оних који обрађују десетак хектара и мање.
Независна асоцијација пољопривредника Србије изразила је незадољство ове седмице понуђеном ценом од 28,5 динара по килограму сунцокрета.
„Највећа уљара у Србији врши притисак на остале уљаре да изађу с ниском ценом, иако је у предности у односу на ратаре, с обзиром на то да има мање трошкове у процесу производње уља”, наводи се у саопштењу те асоцијације. „Понуђена цена не покрива трошкове производње и, уколико се хитно не реагује, деловаће дестимулишуће на пољопривредне произвођаче да се у будућности не опредељују за узгој ове, за Републику Србију, значајне културе.
З. Делић
