Теренском провером фактичког стања, која је подразумевала фотографисање и видео записе, обухваћене су 1.484 парцеле у ове четири (ЈЛС), а 501 парцела је напуштена док се 983 користи на терену.
У Александровцу је од 124 контролисане парцеле, 48 напуштено, а површина овог земљишта које се не користи износи нешто више од 37 хектара.
Када је реч о Алексинцу, проверене су 323 парцеле (231,79 хектара) и утврђено је да се на том подручју налазе 64 парцеле које нико не користи.
У Беочину, од 184 проверене парцеле, 153 их је напуштено.
Највише контрола на терену, у склопу пројекта "Идентификација напуштеног земљишта у државној својини", урађено је у Смедереву (853 парцеле које покривају више од 658 хектара земљишта), а 234 парцеле су напуштене (њихова површина је 186,04 хектара).
Детаљан списак парцела за које је утвђено да су напуштене биће објављен до 10. јануара, наводи се на страници Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде.
Циљ програма је, између осталог, да се утврди ко стварно користи пољопривредно земљиште, а како би се субвенције државе праведније користиле.
Све пољопривредне парцеле у Србији на којима се заиста обавља пољопривредна производња биће, иначе, до 2023. године евидентиране, што ће бити основ за добијање државних субвенција.
Држава пољопривредницима већ одобрава подстицаје на основу површине земљишта коју имају у власништву, односно закупу, а која је уписана у катастру и на којој пољопривредници имају засађене културе.
Међутим, у пракси се показало да само на једном делу те површине, уствари, обављају производњу, па су на тај начин добијали новац и за део земљишта на којем нису засејали пшеницу, кукуруз, детелину...
