Поповић је с директорком Европске инвестиционе банке за Западни Балкан Дубравком Негре и директором Института Биосенс, који је осмислио дигиталну фарму, Владимиром Црнојевићем обишао савремену механизацију и подвукао да је поносан што Србија на делу показује да може да буде међу лидерима у дигитализацији традиоционалних индустрија.
Употребом дигиталних технологија у пољопривредној производњи постиже се оптимизација приноса који у традиционалним условима могу варирати два до четири пута и из сваког дела земљишта се извлачи максимум. Мануелне активности се замењују аутоматским, смањује се потросања ђубрива и пестицида, што је највећи трошак произвођача, а уштеде могу бити и до 30 одсто, навео је министар након обиласка.
Додаје, да се оваквим пројектима показује потенцијал иновација у пољопривредним процесима и да се охрабрују предузетници да на овај начин постигну већу ефикасност.
Веома смо задовољни сарадњом са Европском инвестиционом банком која је на изузетном нивоу кроз различите пројекте и која доказује да је Србија препозната као озбиљан партнер од стране европских институција, рекао је Поповић.
Министар је навео да је ово прва дигитална фарма, а да је у плану отварање још таквих фарми за повртарство, виноградарство и друге гране пољопривреде.
Влада Србије ће у будућности учинити максималан напор како би се технологије користиле у пољопривреди и вероватно ћемо већ у следећем буџету, за 2019. годину, предвидети средства за то, закључио је Поповић.
Поред сензора који одређују потребе биљке за азотом, влажношћу земљишта и листа представљени су и интелигентни роботи за пољопривреду, названи војвођански, Лала и Соса.
Директорка Европске инвестиционе банке за Западни Балкан Дубравка Негре рекла је да је импресионирана постигнућима Биосенс института.
У обнову зграде Института улажемо 14 милиона евра, како би научници имали одговарајуће услове за рад. Они су,сада видимо, успели да споје немогуће - прошлост и будућност, најсавременије информационе технологије и пољопривреду, која је традиционална делатност. Наша банка је до сада определила 200 милиона евра за иновације и науку и сада нам Биосенс доказује да не треба да станемо, навела је она.
Негре је истакла да се број научника у Биосенсу повећао са 12 пре неколико година на више од 80 данас.
То нам говори колико су важна оваква улагања да помогну останак младих људи који се баве науком у Србији, рекла је она.
Дигитална фарма у Криваји реализована је средствима Европске инвестиционе банке, бесповратним средствима ЕУ и Владе Србије, а пољопривредницима пружа прилику да бесплатно науче више о могућностима које им пружају дигитализација и нове технологије.
Директор Биосенс института Владимир Црнојевић навео је да пољопривреда значајно учествује у БДП-у Србије и да су технологије шанса да Србија не само стигне равијене земље, већ да буде и лидер.
