Пољопривредници који су уговорили обрађивање туђих њива у новој економској години у пољопривреди кажу да власници њива углавном имају разумевања за мале приносе који су забележени ове године и не траже да закуп буде скупљи.
Колико се хектара ораница тачно издаје у најам нико не зна. О томе не постоје подаци и не води се евиденција. Према подацима од пре неколико месеци, имамо 565.000 регистрованих пољопривредних газдинстава, а нема званичних података о томе колико је међу њима заиста оних који се баве пољопривредом и остварује приход бавећи се различитим пословима у пољопривреди.
Ни пољопривредна удружења о томе немају евиденцију, али саговорници „Дневника” напомињу да у многим селима по Војводини отприлике половину обрадиве земље у приватном власништву раде власници њива, а половину не раде поседници већ арендаши.
Њиве нису скупе само када се купују већ и када се закупљују.
У атарима око Новог Сада јутро аренде издаје се од 250 до 350 евра, у зависности од тога где се налази земља и каквог је квалитета - каже ратар Јанко Хрћан из Кисача и напомиње да је по тој цени аренда била и лане.-Земље има у атару у Кисачу довољно у најам, половину раде власници а половину издају у аренду они који су запослени, а аренда им је додатни приход.
Али Хрћан скреће пажњу на то да ове године код закупа има новина, којих није било ранијих година
Има ратара који одустају од обраде туђих њива јер немају новац да плате аренду, а то се протеклих година није дешавало. А други који хоће и надаље да обрађују туђе њиве сада склапају договор са закуподавцима да аренду плате догодине када скину нову род.
Може бити и у житу и кукурузу
Осим у новцу, закуп земље може бити и у пшеници и кукурузу. Колико килограма жита и кукуруза се може добити по јутру или хектару ствар је договора арендаша и закуподавца.
Пољопривредник из Суботице Мирослав Киш наводи да је просек тона жита по јутру, али да се распон креће од 800 килограма пшенице до 1,2 тоне, а кукуруза 600 до 700 килограма у зависности од тога каквог је квалитета земља, где се налази, колико је велика њива...
- Власници њива који су оранице издали за ове усеве добили су више новца у односу на оне који су закуп уговорили у девизама и ове и прошле године, јер су кукуруз и пшеница знатно поскупели - казао је Киш.
У околини Србобрана средња цена аренде је 280 евра по јутру, односно креће се од 250 до 300 евра - каже пољопривредник Ђорђе Грујић.
Он наводи да закуп није поскупео у односу на прошлу годину и да ратари плаћају закуп по истој цени, без обзира на то шта су сејали на туђим ораницама, премда постоје разлике у приносима. Они који су сејали соју најгоре су прошли.
- Род уљарице је подбацио у потпуности и земљорадници који су је имали на туђим ораницама сада су у чистом минусу и имају муку како да плате аренду за догодине - навео је Грујић.
И у Срему аренда је по истој цени као и прошле године, каже Радослав Адамовић из Крчедина ,с тим што се паори из тог села суочавају са конкуренцијом из суседног места Нових Карловаца(Сасе)
- Паори из Крчедина дају од 220 до 250 евра по јутру, а из Нових Карловаца плаћају 300 евра по јутру, па су због боље цене у Крчедину заузели 30 одсто њива које се издају у закуп - каже Адамовић.
И он наглашава да су ове године арендаши лоше прошли због познатих неприлика које су се десиле због климе, али наглашава да су се и прилике у погледу зараде променуле у односу на раније године.
- Не рачунајући ову годину коју ћемо завршити у минусу, ранијих година смо приход од летине са туђих њива делили на равне части, половина је била наша зарада, а половина је ишла закуподавцу. Сада је зарада арендаша свега 20 одсто - истиче Адамовић.
У Долову, на подручју града Панчева, хектар аренде је од 500 до 600 евра, каже пољопривредник Марко Бојтар и наводи да није опало интересовање за најам земље, мада ове године земљорадници нису ништа зарадили.
- Ратари рачунају да ће нова економска година бити боља од ове. Пољопривреда је фабрика под отвореним небом, ризик је увек присутан и то пољопривредници знају. И зато обрађују земљу, јер ако се једном испусти закуп, догодине се неће повратити - истиче Бојтар.
З. Делић
