Непокретностима се трговало око 11 одсто више него у истом периоду 2016. године, а највише тргују Војвођани – преко 32.700 уговора и Београђани – преко 22.800 уговора. У анализи Републичког геодетског завода, међу градовима у којима се прошле године највише продавало и куповало станова из Војводине се наводе Нови Сад, Панчево, Вршац, Зрењанин, Кикинда, Сомбор, Сремска Митровица и Суботица.
Лане је распон цене квадратног метра у староградњи у Новом Саду био између 850 и 1.400 евра, док је новоградња забележила цену квадрата од 1.600 евра. У Панчеву је распон цене квадратног метра стана био између 300 и 950 евра у староградњи и 1.200 у новоградњи. Распон од 300 до 750 евра за старе станове и 1.100 за нове забележен је у Вршцу, док је у Зрењанину од износио између 300 и 800 евра за старе станове и 900 за нове. Нешто јефтинији су били станови у Кикинди, па се цена у староградњи кретала између 300 и 600 евра, а у новоградњи 550.
Цена квадратног метра у староградњи у Сомбору лане се кретала између 300 и 750 евра, а у новоградњи 800. Исти распон цене квадрата стана у староградњи лане бележи и Сремска Митровица, али је новоградња скупља 100 евра па износи 900 евра. Занимљиво је да се цена квадрата старих станова и у Суботици кретала исто као и у Сомбору и Сремској Митровици, односно између 300 и 750 евра, али је зато новоизграђени стан имао цену од 1.100 евра по квадратном метру.
После трговине становима, лане се највише трговало пољопривредним земљиштом, па се тако у промету нашло 24.900 парцела. У свих седам региона или области Војводине цене квадратног метра пољопривредног земљишта биле су различите. Најскупље пољопривредно земљиште по хектару било је у Јужнобачком региону, а најјефтиније у Јужнобанатском. По подацима РГЗ-а, хектар пољопривредног земљишта у Јужнобачком региону кретао се између 2.000 и 18.000 евра, што у просеку износи 10.300. У исто време, цена у Јужнобанатском региону кретала се од 1.500 до 13.000 евра, односно у просеку 5.700. У Западнобачком региону цена хектара пољопривредног земљишта кретала се између 2.000 и 15.500 евра, па је средња вредност 7.500. Севернобачки регион је забележио цену између 4.000 и 15.000 евра, односно средњу вредност 8.700.
По подацима Републичког геодетског завода, прошле године најскупља кућа у Војводини била је у Инђији.
Укупна уговорена цена износила је 300.000 евра, и то за кућу од преко 400 квадратних метара, с плацом од 12 ари.
У Севернобанатском региону цена је лане била између 1.500 и 13.200 евра по хектару, што доноси средњу вредност од 6.200 евра. Средња вредност цене пољопривредног земљишта у Средњобанатском региону је 6.400 евра јер се цена по хектару кретала између 1.000 и 13.000. Сремски регион забележио је средњу вредност пољопривредног земљишта од 7.600 евра по хектару јер су се њиве продавале између 2.000 и 16.500 евра.
Највиша укупна уговорена цена прошле године у Војводини је забележена у околини Србобрана, где је за један хектар, 92 ара и 11 квадратних метара плаћено 75.000 евра. У исто време, лане је највиша цена по хектару пољопривредног земљишта забележена у близини Ветерника, код Новог Сада, и то 47.068 евра.
Најскупље пољопривредно земљиште прошле године било је у индустријској зони Старе Пазове. Укупна уговорена цена била је 362.176 евра, и то за пољопривредно земљиште од једног хектара, 13 ари и 18 квадратних метара. Ваља напоменути да је цена хектара пољопривредног земљишта у индустријској зони 320.000 евра.
Љ. Малешевић
