О томе сведочи низ билатералних споразума, али и најаве да ће с неколико земаља Африке ускоро бити потписани споразуми о слободној трговини.
Мултинационалне компаније из Европе и Америке, али и Кине и Русије годинама уназад селе своју производњу на “црни континент”, а угледни светски листови попут Гардијана и Фајненшал тајмса објавили су протеклих месеци серију текстова о све већем улагању британских компанија у Африку због изласка те земље из ЕУ.
Британски аналитичари сматрају, да је управо Африка “стара-нова” светска дестинација за инвестирање и да на овом континенту постоје неистражене могућности како би њене компаније попуниле финансијску “празнина” (енгл. gap) који је настао због Брегзита.
А где је на том “новом тржишту” простор за српска предузећа, која су у време СФРЈ 70-тих и 80-тих година тамо била присутна, можда показује пример новосадског Института за ратарство и повртарство “НС семе”.
Институт већ два месеца преговара с афричким компанијама о могућој сарадњи и уласку на то тржиште, “кроз врата” Демократске Републике Конго.
Како је речено у Институту, у току су преговори с Конгом о извозу наше технологије и формирању огледних поља у тој земљи – “по српском рецепту”.
Охрабрује чињеница да је новопостављени председник те Републике таргетирао пољопривреду као примарну делатност којом ће се та земља бавити у будуцности, каже помоћник директора за извоз Института Небојша Илић.
Идеја је да им Институт “прода” комплетну технологију и знање које лежи у 300 високообразованих стручњака ове установе, од којих је више од сто доктора наука.
Имамо капацитете да африцком тржишту продамо комплетну технологију, а то је оно што је њима неопходно. Можемо да им поставимо огледна поља, да обучимо њихов кадар, каже Илић.
Илић подсећа да овај Институт дужи низ година сарађује с компанијама из Марока, где извозе кукуруз.
Поред Марока, и у Тунис би могло да стигне семе поврћа и јарих жита као и знање из Србије, кажу у Министарству пољопривреде.
Наша држава је предложила успостављање сарадње између научних институција две земаље на стварању нових сорти и хибрида отпорних на сушу као и у делу развоја биотехнологија.
Потенцијал за сарадњу Србије са 54 афричке државе које укупно имају 1,2 милијарди становника је огроман, оцењују саговорници Танјуга.
Србија је за сада највише присутна у земљама Магреба (северо-западне земље афричког континента, Мароко, Алжир, Тунис, Египат, Либија...)
Потенцијал српских пољопривредних производа на афричком тржишту поред садног и семенског материјала, који тренутно не иде на афричко тржиште, јесте велики, оцењује Јелена Јовановић, директорка Сектора за међународне економске односе ПКС-а.
То је зато јер домаћи Институти имају “фантастично знање и искуство и рангирају се међу првима у свету када је реч о технологији и географском прилагођавању семена и садница, објашњава Јовановић.
То је нешто што треба да искористимо, указује она.
