Постало је уобичајено да сваку жетву прати незадовољство пољопривредника ценом хлебног зрна и то се није променило ни ове жетве. Наиме, све до пре неколико дана очекивало се да ће килограм достићи 20 динара па и више од тога. То би било близу цене од 22 динара колико ратари сматрају да, када се саберу сви трошкови производње, вреди нови род. Међутим, нови род продавао се у жетви између 18 и 19 динара по килограму, а цена се сада зауставила на 18,5 динара с изгледом да килограм пшенице буде и јефтинији.
По свој прилици, однос између понуде и тражње учинио је своје јер они којима је новац био потребан већ су пшеницу продали и добили паре, док други нови род држе на лагеру чекајући октобар и новембар када се, по речима агроекономиста, може очекивати скок цене пшенице.
- Они којима је новац био потребан, а то су земљорадници који обрађују 20 до 30 хектара и уједно и најбројнији у домаћој пољопривреди, већ су уновчили овогодишњи род пшенице продајући га, како ко, од 18 до 19 динара по килограму - казао је председник Скупштине асоцијације пољопривредника Србије Иван Вучковић. - Тако су велики трговци захваљујући мањим ратарима напунили складишта па пшеницу више не откупљују, док су мали пољопривредници од продаје колико-толико „закрпили рупе“ па се циклус трговања једним делом завршио. На ред ће касније доћи велики земљорадници који обрађују више стотина па и по неколико хиљад хектара који су пшеницу лагеровали у ишчекивању јесени и зиме. Тако се десило да, будући да сада више нико не нуди пшеницу, а ни не тражи је, цена новог рода иде наниже, мада се очекивало супротно.
С приносом од пет тона...
По речима Вукосава Саковића из „Жита Србије” жетва је скоро завршена и езултати показују да смо добили 2,6 милиона тона пшенице, али и да има око пола милиона тона залиха од лањске жетве. Национални просек је 4,5 тона по хектару.
- Ова жетва биће упамћена по великом распону у приносима - од три до девет тона по хектару, и по томе што је зрно бољег квалитета у односу на прошлу годину, па ће се и на инотржишту боље продати.У погледу цене жито је било скупље него лањске жетве јер се сада килограм продавао од 18,3 до 19 динара, а током прошле жетве та количина вредела је 17,5 динара - сумирао је Саковић.
У вези пада цене новог рода пшенице Саковић је истакао да се, чим је мање тражена - мање се и плаћа.
- Они који су имали принос око пет тона по хектару могу бити задовољни ценом овогодишњег рода током жетве, посебно ако се има у виду клима у којој је пшеница сазревала – казао је Саковић.
Пољопривредник из Суботице Мирослав Киш каже да се међу земљорадницима и откупљивачима прича да ће килограм пшеница ићи испод 18 динара, а да ће тек на зиму цена бити добра.
- Ратари су и са ценом из жетве у губицима од 50 евра па и чак и до 100 евра по јутру – истакао је Киш, указујући на то да килограм брашна кошта од 55 динара па навише, док су друге намирнице од пшенице далеко скупље... -Приноси су били неуједначени, на северу Бачке добило се пшенице од две па до пет тона по јутру. У ланцу производње сви добро зараде, једино земљорадници раде за бадава и уз то због ћуди климе земљу обрађују уз далеко већи ризик у односу на друге у прехрамбеној индустрији.
Агроекономиста из Новог Сада Жарко Галетин каже да се мимо очекивања догодило да се килограм жита зауставио на 18,5 динара и да су, без сумње, раст цене пшенице зауставили велики откупљивачи.
– Они су највероватније напунили складишта и више немају потребе да жито откупљују – казао је Галетин, истичући да ће у наредним жетвама Закон о робним берзама, који ступа на снагу 1. септембра, помоћи ратарима у будућој продаји, али и да је потребно да држава направи снажну кампању како би упутила земљораднике у вештине берзанског трговања.
Галетин саветује пољопривреднике да ако не морају не продају пшеницу јер ће због пандемије КОВИД-19 жито имати бољу цену
– Килограм пшенице сигурно је у наредном периоду неће се продавати по цени нижој од 18,5 динара, али треба бити стрпљив. Пандемија коронавируса направила је велике поремећаје на светском тржишту, па и на тржишту хране и још их прави и пшеница ће због тога имати вредност – рекао је Галетин.
З. Делић
