Један од тих паметних и храбрих је Миљан Васић из Јаше Томића, који има 22 године, студент је четврте године фитомедицине на Пољопривредном факултету у Новом Саду и ове јесени је на породичном имању посадио 100 стабала трешње.
– Трешње сам посадио на 40 ари земље у Шурјану, на земљи коју ми је поклонила баба баш за воћњак – каже Миљан за „Дневник”. – У питању је мала парцела и на њој се не може засновати нека друга култура, па је згодна за воће, а за трешње сам се одлучио јер их јако волим, па сам помислио – хајде да пробам. На пола ланца земље, Миљан је посадио 100 стабала четири различите сорте трешања.
– Потребно је да у воћњаку буде више сорти због опрашивања, измрзавања, али и ако једна сорта подбаци, друга ће родити. Трешња није захтевна воћка, а на овој земљи није потребно наводњавање, што ми је било веома важно кад сам се одлучивао да почнем да се бавим овим послом – објашњава Миљан, и додаје да трешња пун род даје између шесте и осме године.
И у Јаши Томићу и у Шурјану, али и у свим осталим селима сечањске општине, све је мање младих. И становника уопште.
– Млади нису заинтересовани за пољопривреду, а не виде своју шансу у селу. Остају они које воле да се баве овим послом и који не морају да почну од нуле. Посед се убрзано укрупњава, тако да за мале пољопривреднике, а посебно младе који немају много своје земље, опстанка на селу нема. Могу само својим примером да покажем да се од пољопривреде може живети па, ето, ако то некоме помогне, мени би то било задовољство – закључује Миљан Васић.
Миљанова породица се, иначе, бави ратарством, односно гаје пшеницу, кукуруз и сунцокрет.
– Волим пољопривреду и зато сам се одлучио да упишем тај факултет. Волим и живот на селу. И кад студирање није било онлајн и кад сам живео у Новом Саду, једва сам чекао викенд да дођем у Јашу. Планирам да останем на имању, мада, ако ми се укаже нека веома добра прилика, не бих је одбио – признаје наш саговорник.
Ж. Б.
