Близу 3.000 задругара, окупљених у више од 60 задруга, тражи да им се врати на коришћење скоро 200.000 хектара задружне земље, одузете током, како кажу, незаконите приватизације, док спорови које су покренули трају више од 20 година.
Око 200.000 хектара задружне земље је узурпирано “претварањем” у друштвену имовину, која је током приватизације продата бизнисменима. На тај начин оштећено је око 10.000 породица у Војводини, изјавио је за Танјуг председник СУА Веселин Мухадиновић.
У Министарству пољопривреде кажу да су свесни проблема који су настали током приватизације, те да је свима у интересу да они што пре буду решени.
У процесу приватизације, када је раздвајана друштвена имовина, било је пуно проблема. Неки задругари нису могли да докажу власништво онога што су уносили у задругу. Из тог разлога су многи и данас у судском спору. С друге стране, имамо добар део оних који су своје право доказали, објашњава Катанић.
Он каже да су у министарству свесни колико су задруге утицале на развој аграра и колико и успешних задруга постоји данас.
Зато нам је у интересу да овај проблем буде решен без стране арбитраже. Верујем да га, уз добру вољу, можемо решити унутар наше куће, каже Катанић који је похвалио сарадњу ресорног министарства са Задружним савезима Србије и Војводине.
По одредбама закона из 1990. и 1996. године само део задружне имовине враћен је задругама, а процењује се да је око 70.000 хектара пољопривредног земљишта, које су задруге својевремено унеле у организације удруженог рада, издвојено и враћено задругама по њиховом поновном оснивању, док је око 130.000 хектара остало у друштвеним предузећима.
Јелена Несторов, из Задружног савета Војводине, која је била члан Радне групе за измене Закона о задругама из 2015. године, у изјави за Танјуг наводи да је у процесима приватизације велики део имовине која је по свом пореклу задружна, пренета новим власницима капитала, уместо да је враћена задругама.
Притом су, додаје, задруге већином губиле поступке за повраћај имовине након промене власника капитала.
