У атару Хртковаца одмах после површина под сунцокретом и житарицама, доминира дуван сорте „вирyинија”, који се узгаја на више од 500 хектара.
Газдинства Живка и његовог сина Александра Рајаковића уговарају и добру сарадњу остварују с фабриком ЈТИ из Сенте, али у Хртковцима и атарима других сремских места, где је заступљен узгој „вирyиније”, уговарају и други прерађивачи жутог листа.
Рајаковић каже да су први листови из подбира из првих сушара показали изузетан квалитет, а горњи листови су још квалитетнији, међутим, указује на то да је ове сезоне било мањих проблема у зрењу јер је дуван брже сазревао него обично па није могао да се бере тим интензитетом.
„Општа констатација нас произвођача је да принос дувана на многим њивама није као лане, што, агрономски гледано, нема логике, имајући у виду повољне временске услове, у неким периодима чак и с превише кише“, запажања су Рајаковића.
„Међутим, због вишка падавина је било и доста развоја вирусних обољења, која су вероватно утицала на смањени принос. На појединим њивама берба је завршена раније, а знамо да су у сушнијој години лане листови дувана били крупнији.“
Газдинства породице Рајаковић ове сезоне очекују принос од три тоне сувог дувана по хектару, што је више него лане, а и квалитет жутог листа је бољи, што даје и бољу рачуницу. По речима Живка Рајаковића, лане је остварио просечну цену килограма дувана испорученог фабрици компаније „Јапан тобако интернешенел” (ЈТИ) у Сенти за целу кампању 240 динара, а у првим испорукама листа из ове сезоне постизна је цена од 350 динара, па се нада да ће се тај ниво откупне цене и задржати јер су горњи листови квалитетнији.
Пољопривредна газдинства породице Рајаковић под дуваном имају око 30 хектара и род суше у седам сушара. Дуван бере екипа сезонаца из Костолца. Од раног јутра па док се сушара не попуни, њих 12 посла има док се берба не заврши, или до првог мраза.
„И берачима и нама боље је да берба што дуже потраје. Берачима се број дани, а нама је већи принос. Надница за бераче дувана је 2.000 динара за четири до пет сати рада. Услови за рад јесу екстремни због влаге, а када пристигне јесен, хладнија су јутра и велике росе. Није лако ни када се из хладних јутарњих услова касније улазило у јаке врућине, али све се некако издржи“, каже Рајаковић.
Текст и фото: М. Митровић
