Потенцијални купац прво добро одмерава сваку компанију, без обзира на то колико она словила за успешну и познату. Не улази у преговоре о њеној куповини без сагледавања аспекта тржишта, финансијског пословања и купца. Другим речима, компаније које имају довољно новца, дуго и добро, али узимајући у обзир све, вагају да ли ће неку компанију купити и шта им у финансијском смислу доноси. Уколико је рачуница позитивна, улазе у куповину, а ако њихови подаци, који се често знатно разликују од оних објављених на папиру, покажу другачије, од пазара нема ништа.
Управо о важности транспаретности за рејтинг било које компаније разговарало се у Привредној комори Србије. Том приликом истакнуто је да нефинансијски ризици и неетичка понашања одговорних лица у компанијама, попут превара, без обзира на то колико она била „бренд”, могу имати велике последице на корпоративну вредност целе компаније, па чак и одвратити многе велике играче да уђу у преговоре о њеном преузимању или улагању.
Саветник председника Привредне коморе Србије Мирослав Милетић објаснио је и да извештаји које компаније дају о себи на сајтовима, иако су транспарентни, „не значи да одговарају стварној слици”.
Праву слику пре добију они који имају новац
По мишљењу Сандре Демијан из фирме „Грант–Тхортон” изнетом у ПКС-у, иако је читав регион по рејтинзима ризичан за инвестирањем боље пролазе они који имају новац.
– Рејтинзи су више перцепција, а права слика се може добити само конкретним информацијама и подацима, којих, нажалост, нема много. Они који имају новац – они и поткупљују – рекла је Сандра Демијан, наводећи пример Данске, која је по рејтинзима најсигурнија за улагање.
– Управо због тога ту долази до изражаја значај бизнис-интелигенције, која прикупља шире податке о компанији и одговорним лицима у њој – указао је Милетић. – Нефинансијски ризици и неетичко пословање одговорних лица у компаније могу имати велике последице на корпоративну вредност целе компаније.
Директор Београдске берзе Синиша Крнета казао је да у Србији постоји тренд „делистирања компанија” с Берзе и њиховог изузимања с листе јавних друштава, додајући да мањак информација и транспарентности није добар за инвестиције.
– Информисање о компанијама које напусте Берзу престаје да буде могуће преко берзанских сервиса – рекао је Крнета. – Одатле јавност све мање зна о ономе што копаније раде. Активност нашег тржишта према домаћим и страним инвеститорима у том смислу пада.
Љ. Малешевић
