Но, ако се погледају статистички подаци по делатностима, види се да зараде радника управо у оним областима које сматрамо својим узданицама и на које озбиљно рачунамо када је реч о извозу – а ту су у првом плану пољопривреда и прехрамбена индустрија – знатно заостају и у односу на просечне, али и у односу на плату који добијају радници других сектора.
Тако је просечна августовска зарада у прерађивачкој индустрији 42.229 динара и 3.000 је мања од републичког просека. Тај просек био би и знатно
мањи да се у оквиру прерађивачке индустрије статистички не исказује производња кокса и деривата нафте, где је просечна августовска плата чак 106.032 динара.
Или, ту се урачунава и производња фармацеутских производа и препарата, где је просечна плата 80.368, затим производња рачунара, електронских и оптичких производа, с просечном платом од 73.972 динара. Када је реч о производњи прехрамбених производа – а они јесу наш „понос и дика” – просечна августовска плата износила је свега 38.949 динара и била је мања не само од републичког просека већ и од просека за прерађивачку индустрију. Насупрот њој је производља пића с просечном платом од 70.858 динара, или производња цигарета с 99.188, па произлази да су много боље плаћени они који производе пиће и дуван него они што производе храну, која је потребна како нашим грађанима, тако и за извоз.
Ипак, у прерађивачкој индустрији далеко најмању плату имају запослени у производњи одевних предмета – свега 23.206 динара, иако се последњих месеци стално незапослени позивају на обуку за шиваче и кројаче, јер то јесу кадрови који нам требају пошто нам пристижу страни инвеститори који хоће овде да шију и извозе у свет. Мала је и просечна зарада запослених у преради дрвета и производа од дрвета – 28.000, затим оних који раде у производњи коже и предмета од коже – 27.436 динара.
Просечна августовска плата у пољопривреди, шумарству и рибарству била је 38.800 динара, односно готово 7.000 мања од републичког просека. У тој делатности највећу зараду имају запослени у шумарству – 40.656, а најмању у рибарству – 33.716 динара.Просечна августовска плата у грађевинарству била је 42.159 динара па отуда није ни чудо што стотине наших грађевинара одлазе да раде у иностранству, где се ти тешки физички послови добро плаћају.
Мада трговински ланци и трговине ничу као печурке после кише, плате запослених у тровини на велико и мало су свега 35.605 динара. Плату мању од њихове имају радници у услугама смештаја и исхране – 28.999 динара, а слабо су плаћени и административне и помоћне услужне делатности – 35.389 динара. Уметност, забава и рекреација, по статистичким подацима, прошлог месеца имала је просечну зараду од 38.018, а остале услужне делатности 36.279 динара.
За више од 20.000 динара већа је од републичког просека августовска плата запослених у снабдевању електричном енергијом, гасом и паром и износи 76.172 динара. Запослени у финансијским делатностима и делатностима осигурања прошлог месеца имали су просечну плату од 78.446, а они у информисању и комуникацијама, где су и телекомуникације, 84.395 динара. У оквиру те делатности далеко највећу плату имају запослени на рачунском програмирању и консултантској делатности – 145.280 динара.
Љ. Малешевић
Многи сањају просек
Од 18 делатности чије зараде обрађује Републички завод за статистику, у чак 12 је просечна августовска плата мања од републичког просека, а у шест је већа.У суштини, то показује да је двоструко више радника који сањају републички просек од оних који га имају па чак и више од њега.
