На скупу у организацији Европске инвестиционе банке и делегације Европске комисије он је истакао да смањење дефицита и јавног дуга омогућују да Влада Србије нову кризу дочека са могућношћу да реагује.
Скуп је био посвећен стању у сектору малих и средњих предузећа, за која Алтипармаков каже да је кључно да знају услове пословања, те да се они неће мењати из године у годину.
Симон Савшек из економског одељења Европске инвестиционе банке рекао је да ће главни изазов бити динамика инфлације и јавног дуга.
Додао је да је код малих и средњих предузећа неопходно веће улагање у зелено, дигитално и образовање, те укључивање у зелене и одрживе ланце снабдевања.
Директор јединица за конкурентност НАЛЕД-а Марко Данон рекао је да највећи изазови долазе из екстерног окружења, јер су тамо и извори инфлације и проблеми у прекиду ланаца снабдевања.
Он је оценио да привреда Србије из ове године излази жилавија, а да би тако и остало неопходни су владавина права и предвидиво макроекономско окружење.
Данон је нагласио позитиван ефекат који ће имати увођење ефактуре и дигитализације и додао да и поред повољних кретања на тржишту рада у Србији и даље око пола милиона особа ради неформално, што доприноси сивој економији.
Владимир Радовановић из Центра за програме подршке малим и средњим предузећима Привредне коморе Србије рекао је да ће се инфлаторни притисци преко камата на међународном тржишту рефлектовати и на пословање у Србији.
Оценио је да инфлација већ утиче на цене сировина и енергената, што доноси веће трошкове производње и транспорта.
Код МСП сектора остаје кључан приступ финансирању за очување ликвидност, као и њихов приступ ланцима снабдевања јер је већина до сада оријентисана на унутрашње тржиште.
Економски новинар Радојка Николић подсетила је да је асоцијација европских предузетника недавно као могуће највеће проблеме у пословању малих и средњих предузећа у наредној години поменула прекинуте ланце снабдевања, промењено понашање потрошача и ликвидност.
