У питању су зајмови које је СФРЈ узимала током седамдесетих и почетком осамдесетих година, закључно са 1983. када су први пут репрограмирани, а након отписа дела потраживања Париског и Лондонског клуба, Србији је остало да отплати 6,4 милијарде долара.
Рате неким од кредитора, међу којима су и Кувајт и Словачка Република, Србија ће плаћати до 2041. године, а током ове године ће по основу главнице и камате за те зајмове платити 241,64 милиона евра.
Данас убедљиво највише још дугујемо Париском клубу, читаву милијарду евра, Светској банци 652,74 милиона, Кувајту 251,41 милион и Словачкој - 6,43 милиона евра, пише лист, наглашавајући да ће дуг Словачкој бити отплатићен током 2020. године.
Дуг према тим повериоцима Република Србија отплаћиваће закључно са 2041. годином, и то Светској банци до 2031, Париском клубу поверилаца до 2041, Словачкој у 2020. Години и Кувајту до 2034. године, пише лист.
Средства добијена од тих поверилаца коришћена су за инфраструктурне пројекте, као и за потребе привреде - изградњу индустријских капацитета, пољопривреду, електропривреду, водопривреду, шумарство, саобраћај, објаснили су у Народној банци Србије (НБС).
Србија је своје обавезе из периода бивше СФРЈ репрограмирала почев од 2002. године, и од тада благовремено сервисира те обавезе према редовним плановима отплате. Деценију пре тога, од 1992. године до 2002. нисмо отплаћивали те дугове.
