Подаци британског листа „Фајненшел тајмс” наводе да је Србија лане привукла више гринфилд инвестиција него било која друга земља у свету у односу на свој бруто домаћи производ, као и да обим страних инвестиција континуирано расте од 2015. године, посебно у производном сектору.
Страни инвеститори највише улажу у прерађивачку индустрију – 924,8 милиона евра, саобраћај и складиштење – 660,1 милиона, следе финансијске делатности, грађевинарство и рударство.
Аутомобилске компоненте, храна и дуван, текстил и некретнине су водећи сектори у привлачењеу СДИ-ја и у њима је заједно завршило 54 одсто укупних инвестиционих пројеката у прошлој години. У првој половини ове године прилив страних директних инвестиција је 30 одсто већи него у истом периоду лане и достигао је 1,93 милијарду евра. Часопис „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) износи податке да су стране директне инвестиције у првој половини године чак веће од домаћих, државних и приватних заједно.
По оцени економисте Стојана Стаменковића, управо тај податак указује на то да домаћих инвестиција нема, што, како каже, није добро.
– То значи да су домаће инвестиције недовољне – оценио је Стаменковић. – Идеалан однос би био да стране директне инвестиције чине трећину укупних инвестиција, а да остатак долази из домаће штедње. Уз то, поставља се и питање структура тих страних директних инвестиција с обзиром на то да имамо пад индустријске производње с једне стране, а с друге, велики удео грађевинарства у бруто додатој вредности. Питање је у шта се улаже, који је квалитет тих инвестиција.
С његовом оценом о недовољном улагању домаће привреде слаже се и економиста Иван Николић, објашњавајући да стране директне инвестиције улазе у сектор с нижом додатом вредношћу и да то не решева проблем с привредним растом.
По мишљењу економисте Љубодрага Савића, долазк страних директних инвестиција није за потцењивање, али не треба се ослањати само на њих и веровати да ће оне, какве су сада, довести до већег привредног раста.
Министар финансија Синиша Мали одговара да и домаће инвестиције расту као и стране.
– Ми смо због тешке економске ситуације пре 2014. били мало затворенији, нисмо били атрактивни за директне стране инвестиције, а оне привлаче више медијске пажње – објаснио је министар Мали. – Ту су и домаће инвестиције и држава подстиче њихов раст на два начина: то је добра пореска политика и даље смањење оптерећења на зараде.
Највише из Француске
По подацима НБС-а, највише страних директних инвестиција лане је дошло из Француске – 710,7 милиона евра, Хонгконга – 434,6 милиона, Холандије – 317,5 милиона, Немачке – 263,7 милиона и Русије – 237,3 милиона евра. Лане су, такође, започете и по вредности најзначајније инвестиције – „Ванси”, „Зиђинг мајнинг”, немачка компанија за производњу ауто-делова „ЗФ Фриедрићсхафен” у Панчеву и кинеска за производњу пнеуматика „Линглонг Интернатионал Еуропе” у Зрењанину.
Подсетио је на то да је лане смањено оптерећење на зараде, као и да ће се то наставити и наредне године. Пре само две године оптерећење на зараде било је 63 одсто, а сада је 62, а уколико се потврди договор с ММФ-ом, наредне године биће 61 одсто.
– Полако смањујемо оптерећење на зараде. С повољним кредитима и окружењем подстиче се и приватни сектор да инвестира – истакао је Мали.
Љ. Малешевић
