"Један од основних постулата Конвенције је раздвајање истражне од функције одлучивања у кривичним стварима. Орган који води истрагу не може у исто време да одлучује о томе да ли постоји повреда конкуренције и да изриче санкције", каже прва председница Комисије за заштиту конкуренције проф. др Дијана Бајаловић Марковић.
Према њеним речима, у Закону за заштиту конкуренције Србије поменути постулати нису испоштовани. Она истиче да је још у време доношења Закона 2009. године, било полугласних примедби стручне јавности у погледу новоустановљених овлашћења Комисије за заштиту конкуренције и поступка који се води пред Комисијом. Комисија је тим законом, како објашњава, добила овлашћења која су карактеристична за кривични поступак.
"Комисија може да врши ненајављени претрес просторија "осумњичених“ компанија без судског налога, може да изриче мере заштите конкуренције, које се састоје у обавези плаћања новчаног износа у висини до 10 одсто укупног годишњег прихода компаније - другим речима, да изриче високе новчане казне. Такође, Комисија може да компанију ''покајника'', која достави доказе о постојању картелног споразума, ослободи од казне или је ублажи, може да изриче и друге мере у циљу успостављања или јачања конкуренције на тржишту, од којих неке представљају озбиљно ограничење приватне својине - мере раздвајања компанија, отуђења акција или имовине, уступања права интелектуалне својине и слично". каже Дијана Бајаловић Марковић.
Према њеним речима, законом нису установљене гаранције да ће Комисија ова овлашћења користити искључиво у јавном интересу, да ће се поступак пред Комисијом водити правично и транспарентно, те да ће изречене санкције и мере бити пропорционалне тежини учињене повреде закона и циљу који се намерава постићи њиховим изрицањем.
"Поступак који се води пред Комисијом је врло штуро уређен у Закону из 2009. У великом броју питања примењују се правила општег управног поступка, која су неадекватна јер Комисија фактички води квази-истражни и квази-судски поступак и изриче управне мере које су по својој тежини једнаке кривичним санкцијама", каже Дијана Бајаловић Марковић.
Она напомиње да Комисија има и овлашћење да самостално усваја акте којима прецизира начин примене законских одредби, и оцењује да то представља "јединство власти у малом!". Иако је по слову закона самосталан и независан орган, фактичка независност Комисије од политичких и свих других утицаја је, по њеном мишљењу, доведена у питање начином избора председника и чланова савета Комисије, те да се законски услови које кандидати морају испуњавати крајње широко тумаче.
Садашњи састав Комисије је, иначе, изабран 2013. године, а један од чланова савета је и Марко Обрадовић, бивши шеф кабинета Мирослава Мишковића.
Црне слутње
"Црне слутње да би овлашћења Комисије могла бити (зло)употребљена на штету компанија присутних на српском тржишту нису остале само слутње. Забележени су случајеви ретроактивне примене Закона из 2009. и изрицања високих новчаних казни компанијама већ процесуираним по претходно важећем закону", истакла је Дијана Бајаловић Марковић.
"Констатујући да је реч "о флагрантним повредама начела правне сигурности", она је додала да, ипак, скоро да није било никаквих реакција ни од надлежних органа, нити медија, иако је буџет Србије трпео огромну штету, јер су наплаћене казне морале да буду враћене увећане за затезну камату, након што је Врховни суд пресудио у корист процесуираних компанија. - У досадашњој пракси забележен је релативно мали број окончаних поступака због злоупотреба доминантног положаја и рестриктивних споразума, иако би они требало да буду у фокусу Комисије. Међу окончаним поступцима има оних за које се не би могло рећи да представљају погодак у средиште мете, па се поставља питање којим критеријумима се Комисија руководи приликом одабира случајева које ће процесуирати", рекла је Дијана Бајаловић Марковић.
Е. Дн.
