Старт-ап фирме привукле 143 милиона евра инвестиција

Србија је по успешним старт-ап фирмама међу водећим државама у југоисточној Европи, а као једна од главних предности старт-ап еко-система Србије издваја се глобална повезаност, односно интензитет комуникације оснивача тих фирми из Србије с релевантним фирмама из иностранства.
digitalno
Фото: pixabay.com

С друге стране, домаћи старт-ап еко-систем карактеришу и изузетно низак ниво инвестиција и упућеност на клијенте изван Србије, наводи се у првом Старт-ап скенеру који је јуче представила Иницијатива „Дигитална Србија”.

„Старт-ап скенер јасно показује да домаћи старт-апови нижу успехе због којих смо међу водећим државама у југоисточној Европи када је реч о том сектору”, наводи се у извештају.

Иначе, Старт-ап скенер је настао у сарадњи НВО Иницијатива „Дигитална Србија” с организацијом Стартуп Геноме из Сан Франциска, која је у своју глобалну анализу 54 светска старт-ап еко-система укључила и Београд и Нови Сад као једину тачку у овом делу света, а Старт-ап скенер, осим детаљних налаза америчких експерата, доноси и резултате локалних истраживача из „Дигиталне Србије” и њених чланица, компанија ЕY и ПњЦ.

Тренутно у Србији има између 200 и 400 старт-апова у Београду и Новом Саду, што је у складу с просеком за почетну фазу развоја, наводи се у саопштењу.

Слично је с бројем старт-апова у градовима у ширем региону као што су Варшава и Букурешт, док је тај број дупло већи од броја старт-апова у Будимпешти.

Домаћи старт-апови су у последњих десет година прикупили више од 143 милиона евра инвестиција, а више од 80 одсто новца отишло је у само две компаније.

„Изазов прибављања новца постаје још видљивији ако знамо да више од 50 одсто домаћих старт-апова није привукло никаква улагања и у потпуности се финансира из сопствених извора”, истиче се у извештају.

Старт-апови из Београда и Новог Сада у раној фази добију готово 90 одсто мање новца од глобалног просека за еко-системе у истој фази.

Аутори извештаја закључују да је у решавању тог проблема кључна улога државе, која мора да креира подстицаје и регулаторно окружење које ће повећати број домаћих и страних инвеститора.

Домаћи оснивач старт-апа у просеку има 33 године, а већина је из Београда и Новог Сада

Примарни клијенти српских старт-апова су најчешће предузећа (57 одсто), док 41 одсто њих продаје директно крајњим корисницима.

У поређењу с глобалним просеком, више домаћих старт-апова је окренуто иностраним тржиштима – само 22 одсто је оријентисано на тржишта Србије и бивше Југославије, док 75 одсто гађа тржишта Европе и Северне Америке.


Скенер важан

Зоја Кукић из Иницијативе „Дигитална Србија” указује на важност сазнања која Старт-ап скенер доноси инвестиционим фондовима, међународним организацијама и државним институцијама, које ће на основу извештаја моћи да планирају своје програме за подршку старт-аповима и тако одговоре на кључне изазове и подрже постојеће јаке стране.


Домаћи оснивач старт-апа у просеку има 33 године, а већина је из Београда и Новог Сада и има оптималан број оснивача у тиму, с два до три појединца. Највећи број оснивача српских старт-апова су први пут предузетници.

Менаyерка за старт-апове и корпоративне иновације у компанији ПњЦ и једна од ауторки извештаја Тања Кузман наводи да би старт-апови, захваљујући Старт-ап скенеру, могли унапредити своје пословање кроз сагледавање сопствених позиција у односу на светске тенденције.

Д. У.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести