С обзиром на то да је још неколико јавних позива за приватизацију у току и да се окончање тих поступака очекује наредних недеља, у Министарству верују да ће до краја јануара 2019. у портфолију Министарства остати око 80 предузећа.
"То су предузећа која су апсолутно неутрална по буџет Србије, по наше јавне финансије. Нека од већих, попут Симпа и Јумка, корачају кроз усвајање Унапред припремљеног плана реорганизације", каже за Танјуг државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић.
У 2019. се очекује и решавање питања Петрохемије.
"Има позитивних назнака и сигнала ових дана и недеља. О томе ћемо још да разговарамо и да анализирамо шта је то што би било најбоље за државу да се уради са Петрохемијом", каже Стевановић.
У 2019. очекује се и окончање приватизације ФАМ-а, за који је заинтересована америцка компанија Валволине.
"Имамо и потписан меморандум и чини ми се доброг и озбиљног инвеститора", каже Стевановић.
Наглашава да су и Петрохемија и МСК-а и Симпо и Јумко компаније које не коштају један једини динар грађане Србије и буџет.
"То је оно што је сврха, циљ и смисао једног храброг корачања кроз поступак приватизације", поручио је Стевановић.
У 2018. години објављена су 23 јавна позива за приватизацију, остварени су приходи од нешто мање од шест милиона евра од продаје капитала седам предузећа, а од продаје имовине ПКБ корпорације 121 милион евра.
Решено је и питање стратешког партнерства за РТБ Бор за чију је докапитализацију кинески Зиђин уплатио 350 милиона долара са планом да у наредних шест година инвестира још 1,26 милијарди долара.
За 16 предузећа која су била предвиђена за приватизацију покренут је стечајни поступак, међу којима је и ХИП Азотара Панчево, док је за 13 субјеката обустављен процес приватизације.
У току је пет јавних позива за продају капитала Хидротехнике, Луке Нови Сад, Плантаже д. о. о. Велика Дренова, Ветеринарске станице д.о.о. Лајковац и Ваљевске пиваре.
"Министарство привреде има разлога да буде задовољно резултатима у приватизацији. У 2018. годину ушли смо са 122 предузећа у портфељу Министарства привреде, амбиције и план Министарства је био да годину окончамо са 100 и мање од сто колико је то могуће, а ево годину завршавамо са свега 85 предузећа", рекао је Стевановић.
Највећи изазови Министарства привреде у 2018. години, каже Стевановић, били су пре свега компанија РТБ Бор, ПКБ и Азотара.
"Они више нису део приватизационог портфеља Министарства привреде, с обзиром да су ове две компаније приватизоване, једна кроз модел стратешког партнерства, друга кроз модел продаје имовине, док је Азотара пут свог решења, окончање, излажење из ситуације у којој јесте, видела у стечају", рекао је Стевановић.
Важно је и да је свих 5. 000 људи у РТБ-у Бор остало на својим радним местима, као и то што је Ал Дахра преузела 1. 700 радника ПКБ корпорације, а осталима је исплаћен социјални програм.
"То су, чини ми се, два подухвата у којима су наравно учествовали сви делови државе, од председника Републике, Владе, Министарства привреде на која заиста можемо и треба сви у земљи да будемо поносни", каже Стевановић.
Навео је да су кроз продају предузећа која су у надлежности Агенције за лиценцирање стечајних управника остварени приходи у износу од 4,3 милијарде динара.
"Тај новац је отишао на рачуне или у корист стечајних поверилаца тих компанија. То је добро, то је позитивна ствар. С једне стране, новац је ушао у оптицај, а с друге стране, имовина је добила новог власника, биће стављена у функцију и чини ми се да су све то добре ствари за економију, раст и перспективу земље", рекао је Стевановић.
