До сада је РСЗ спроводио месечно истраживање о зарадама запослених на узорку правних лица, а обухватало је око 800.000 запослених. По новим правилима требало би да буде обухваћено око 1,85 милиона радника, под условом да за све њих постоји евиденција у Пореској управи односно да су им плаћени порези и доприноси на зараде.
Да ће разлике у висини просечне плате са новим начином обрачуна бити нема сумње, јер само примена нових правила на просечну новембарску плату дала је другачију слику. Наиме, када се нови начин обрачуна примени на просечну новембарску плату која је износила 47.575 динара , према РСЗ, долази се до податка да је око 20 одсто радника примило нето плату између 21.000 и 25.000 динара. Другим речима, да је око 350.000 запослених у новембру примало минималац или мало више од њега. У исто време, две трећине радника примило је мање од просечне републичке плате односно мање од 46.600 динара.
Републички завод за статистику је у оквиру делатности које су донеле просечну новембарску плату од 47.575 динара исказао да је у чак осам области рада нето зарада била изнад 100.000 , али у исто време плату мање од 30.000 динара имало је десет делатности, а било је и делатности у којима је нето зарада била мања од 25.000 динара. Тако је исказано да је највећа новембарска нето зарада исплаћена запосленима у рачунарском програмирању и консултантским делатностима и то 168.368 , а најнижа делатностима путничке агенције, тур-оператера и резервације 21.682 динара. Разлика између највише и најниже зараде у новембру била је чак 147.066 динара, што је скоро четири просечне републичке плате. С друге стране, најниже исказана зарада била је дупло мања од републичког просека.
Но, када се тражи средина између највиших и најнижих исплаћених зарада онда се добије просечна плата од 47.575 динара. Сваког месеца након што се објаве подаци Републичког завода за статистику о просечној републичкој заради, многи радници буду незадовољни јер добро знају колико зарађују и колико је то мање од онога што се званично исказује. О разлици између стварности и статистичких података највише су указивали синдикати , тврдећи претходних година да у Србији између 350.000 и 400.000 радника прима минималац, али званичну потврду до сада нису добили. Сада је и РЗС анализирајући новембарску зараду кроз нову методологију дошао до истих података.
Председник Савеза самосталних синдиката Војводине Горан Милић каже за “Дневник” да су једном синдикати морали добити потврду да је истина оно на чега стално упозоравају , а то је да радници много мање зарађују од података који се исказују односно да је су радничке плате знатно ниже у односу на просечну републичку зараду која се израчунава у РСЗ.
- Синдикати стално указују да већи део радника прима минималну зараду, а сада се то показало тачним. Ми имамо своју мрежу у скоро свим предузећима која преко гранских синдиката односно савеза има податке о примањима радника- каже Милић.- Свака територија има статистичке податке о стварности радника и њиховим примањима. Није први пут да нам и званично признају да су наши подаци тачни, али се то дешава обично када је касно. Не треба заборавити да су синдикати почетком 2000.године упозоравали куда води и како ће се завршити приватизација и коју ће цену радници платити, јер све је деловало тако . Онда смо били проглашени “остацима прошлости” , “црвеном бандом”. Ово је фактички други пут да синдикат говори у име раднике, а не ни за једну партију или власт. Уосталом, ми представљамо раднике и имамо најбољу намеру да њима буде боље, а то неће моћи док се неки не дозвову памети и прекину било шта што није у радничком интересу .
Није свим радницима исто
Први човек војвођанског синдиката објашњава да су Војводини најмање плате , у висини минималца, у многим делатностима
- Најмање плате су код угоститеља, у грађевинарству, текстилној индустрији ... Међутим, не можемо издвојити конкретне делатности и рећи да је тако свим радницима, јер има фирми у оквиру њих које исплаћују веће плате од минималца. Суштина је да уколико неко не ради у ИТ сектору или “доброј” фирми, радници су осуђени на ниво минималне зараде или нешто мало више од ње – објашњава Милић.
Наш саговорник не спори да има и послодаваца који раднике пријављују на минималац, а “ресто” им исплаћују на руке .
- Имамо таква сазнања. Постоје радници којима је исплаћени минималац легализован односно њега послодавац пријављује и плаћа доприносе. Такође, постоје послодавци који исплаћују радницима разлику између тог пријављеног минималца и оно што им за одређени рад следује. То, дакле, постоји , али ту прво губи држава, а затим радник који ће имати мању пензију , јер ће му пензијска основица бити знатно мања када једног дана дође време за пензионисање. Но, то већ дуги низ година постоји у Србији и нико не предузима ништа да се то спречи како би и држава имала више користи, а и радник био заштићен – закључује Милић.
Љ.Малешевић
