Раде Пејић из пожешког села Засеље малину гаји на око пет хектара, а већину засада чини сорта херитиџ, која у односу на виламет стиже касније,а и мање је подложна вирусима.
"Ова малина је величине ''микера'', има довољан проценат шећера и суве материје, за разлику од ''полке'', која је исто јесења малина, али нема то што има ''херитиџ''", каже Пејић.
Сезона бербе ''херитиџа'' траје од маја до почетка децембра, не замрзава се, већ се свежа дистрибуира трговинским ланцима.
За овом врстом малине потражња је велика, а цена је далеко већа у односу на друге сорте.
"Исплати се гајити ову малину и мислим да ћемо проширивати засаде. Планирамо да је садимо у пластеницима како бисмо продужили бербу и у децембру", рекао је Пејић.
Берба малине током јесени добра је прилика да сезонски радници додатно зараде. Радници дневно наберу око 1.200 килограма.
"Исплати се, зарадимо негде око 60.000 месечно, некад и више у зависности колико се ради. Мало је незгодно због врућине и хладноће, али преживи се све", прича Мирјана Станковић из Пожеге.
Сорта малине ''херитиџ'' веома је заступљена на подручју Северне и Јужне Америке, али се последњих година због све учесталијих и различитих захтева тржишта, чак и у Чилеу и Америци уместо те сорте саде ''микер'' од једнородних, а од двородних читаве групе", изјавио је Александар Лепосавић из Института за воћарство Чачак.
Процене су да се малина у Србији гаји на око 14.000 хектара. Најзаступљенија је сорта ''виламет'', а затим ''микер'' и ''херитиџ''.
