Свакодневно се оглашавају радна места баш за те струке – кувар, пица-мајстор, роштиљ-мајстор, помоћни радник... и огласи су стално отворени.
Неспорно је да тог кадра нема довољно и да је много разлога за то – а између осталог и то што је угоститељских објеката све више, па тиме и расте потреба за том струком, а и многи су одавно отишли да раде у иностранству. Сада ситуација јесте нешто другачија јер многи угоститељски радници нису отишли да раде изван Србије, али и даље недостају стручни и искусни кувари. Као и увек, на то што су многа радна места у кухињи упражњена и што су огласи стално расписани – главни актери, послодавци и кувари, различито гледају.
Као најважнији разлог што се готово стално траже радници за исте позиције, потенцијални послодаваци најчешће наводе да многи, пре свега млади људи, неће да раде. Уз то, истичу да је мало кувара који су за ту струку школовали, да они који се јаве за посао без ранијег знања и искуства, нису спремни да уче, те да је кувара с искуством веома тешко наћи. С друге стане, кувари причају потпуно другачију причу и указују на то да послодавци веома често одступају од онога што се договори на самом почетку и кад је реч о зарадама, али и радном времену, да се неретко ради и више и дуже за плату мању од договорене и да је то разлог што је измена радника честа.
– Много је оних који би могли радити, или научити да раде у угоститељству, али као да нису заинтересовани за то и већ дуго муку мучим да пронађем некога – каже власник једног угоститељског објекта у Новом Саду. – Дневница је 2.000 динара, плус 200 динара за трошкове превоза, новац и исплата је одмах и сваког дана – али ни то није довољна мотивација да неко дође да ради. Многи се распитују какви су услови рада и плата, обећају да ће доћи – и на томе се заврши.
Слично причају у још једном објекту – потенцијални радници прихвате услове које послодавац нуди, али после пробног рада оду.
– Недостатак радника није нов и већ четири године имамо велики проблем при запошљавању, а спремни смо да примимо и оне који немају одговарајућу струку, али све то јако тешко иде – кажу у том објекту. – Искусних кувара све је мање јер су многи отишли да раде у иностранству – пре свега у Немачкој, али другим земљама, а они који раде у сезони, било летњој или зимској, често се не врате.
С друге стране, кувари истичу да се, осим што се многи послодавци не придржавају договореног, неретко деградира њихово знање и умеће, а да се често раде и послови који нису у опису радног места. Указују и на то да је за посао и те како важно искуство, које се пре свега стиче радом, али и да је много оних који се тим послом баве, а нису заинтересовани за то, што се одражава на квалитет припремљене хране и није добро ни за кога, посебно не за госте и послодавце.
Тимски рад и атмосфера
Рад у кухињи је, кажу кувари, изузетно сложен и да би све било у најбољем реду важно је да сви свој део посла раде како треба и на време. - Рад у кухињи одликује тимски рад, а веома је важно и то каква је радна атмосфера - указује један од наших саговорника. - То су јако битни фактори уз које је рад успешан и квалитет крајњег производа висок, а ако недостају - резултат је супротан и то се врло брзо осети на ономе што гостима стиже на сто.
– Послодавци би најрадије запослили кувара с богатим искуством, који зна како се ради и брзо се уклапа у радну средину, али често нису спремни да довољно плате њихов ангажман – каже један кувар. – Зарада се, најчешће, договара по сату, углавном су обезбеђени топли оброк и трошкови превоза – тако буде речено на почетку, али неретко се договорено не поштује. Посао у кухињи је напоран, ради се шест дана у недељи, до касних ноћних сати, али и рано ујутро, и то није проблем јер је то природа посла и ако неко није на то спреман, то и није посао за њега, али је важно и да се рад и умеће вреднују на одговарајући начин.
Д. Млађеновић
