„То ће представљати повећање од 20 одсто у односу на прошлу годину која се сматра рекордном“, рекао је директор Агенције за управљање лукама Вук Перовић.
Он је на састанку у ПКС-у рекао да је речни саобраћај у експанзији и да се на ту област све више обраћа пажња.
Подаци те агенције показују да су, што се тиче путничког саобраћаја, у првих девет месеци ове године забележена 1.144 пристајања крузера, што је 16 одсто више него лане. Највише пристајања крузера, више од 500, забележено је у Београду.
Перовић је казао да се у више пројеката у наредних неколико година очекује улагање од 204 милиона евра у путнички међународни саобраћај.
Такође је истакао да постоји велики потенцијали за развој марина као објеката наутичког туризма и да у тој области има великог простора за сарадњу с Привредном комором Србије.
Усвајањем измена и допуна Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама, које су ступиле на снагу у јуну, Агенцији за управљање лукама додељена је надлежност утврђивања лучког подручја за марине, односно пристаништа за посебне намене на водном путу, намењена за прихват, чување и опрему пловила која служе за рекреацију, спорт и разоноду.
Осим тога, Агенција ће издавати одобрења за обављање лучке делатности у маринама.
Крсто Пашковић из Групације Привредне коморе Србије за наутички туризам је, говорећи о потенцијалима наутичког туризма, рекао да Србија има природно богатство – реке, канале, језера, пескаре и шљункаре, али да је то недовољно препознато.
У Србији има око 2.200 километара река и канала који могу бити намењени наутичком туризму.
„По неким подацима, у земљи има и око 100 пескара и шљункара које могу бити наутички објекти и дестинације“, навео је Пашковић, и додао да то значи да на свим малим језерима могу постојати пристани, привези и наутичка активност.
„То може имати велики наутички потенцијал и могло би се упослити доста људи.“
Мрежа марина у Војводини
Вук Перовић је казао да је важно да ПКС донесе документа којима ће се дефинисати мрежа марина на државним међународним пловним путевима за Доње Подунавље, будући да је закон предвидео да за Војводину то чини Покрајинска влада, и тај поступак већ је започет.
„Доношење тог документа биће основ за укључење локалних самоуправа, а све у циљу проглашење лучких подручја, и да бисмо кренули у другу фазу, која се односи на дефинисање подручја и издавање лиценци“, истакао је Перовић.
Он је додао да су кадрови један од највећих проблема.
Такође је рекао да је важна сарадња и координација између надлежних министарстава и стручњака.
Пашковић је казао да је предлог Групације да убудуће то тело у оквиру ПКС-а даје мишљење и препоруку за сваки наутички објекат који буде постављен за развој наутичке привреде.
Имајући у виду значај те гране саобраћаја и њену спону с туризмом, позитивне економске ефекте и утицај на развој привреде у Србији, он је рекао да је важно да се за стране туристе који би пловили нашим рекама осмисли најбоља комерцијална понуда.
Помоћник министра за водни саобраћај у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Вељко Ковачевић рекао је да би у наредном периоду марине требало да дођу у фокус и да полако почне сређењивање стања у тој области.
Он је важним оценио сарадњу стручњака из те области и надлежних министарства.
Председник Групације за наутичку привреду и туризам Привредне коморе Србије Петар Ђорђевић рекао је да питање пристаништа мора да се реши и да још увек каснимо с тиме. То би, истакао је, морало да се реши уколико Србија претендује да привуче на тај начин још више страних туриста.
Д. Урошевић
