Седница Апелационог суда је заказана за 24, 25, 26, 27. и 28. фебруар, као и 2, 3, 4, 5. и 6. март, прецизирала је за Танјуг портпарол суда Мирјана Пиљић.
Њој ће јавност моћи да присуствује, као и окрвиљени који то желе.
На седници ће судија известилац представити првостепену пресуду и жалбе тужилаштва, осуђених и њихових бранилаца, који ће имати прилику и да усмено облазложе своје ставове, а потом ће на нејавном делу седнице судско веће одлучити о жалбама.
Специјални суд у Београду је након поновљеног суђења, 10. децембра 2018. године првостепеном пресудом осудио Дарка Шарића на максималну казну од 15 година затвора као организатора криминалне групе која је кријумчарила кокаин, а његове сараднике и припаднике групе на казне од годину до 15 година затвора, док је двојицу ослободио од оптужби за помагање извршиоцима после извршног кривичног дела.
Пошто је поступак већ једном враћа на поновно суђење пошто је 2016. годне укинуо првостепену пресуду, Апелациони суд сада треба да донесе коначну одлуку о овом случају, а уколико буде желео детаљније разјашњење ствари може сам да отвори главни претрес и изведе доказе које сматра кључним.
У сваком случају Апелациони суд доноси правоснажну пресуду било да првостпену пресуду потврди или је преиначи.
Поред Шарића на казну од 15 година затвора првостепеном пресудом осуђен је као организатору групе и Горан Соковић који је у бекству, док је Жељко Вујановћ, као трећи организатор, осуђен на 14 година затвора.
Првостепени, Специјални суд доносећи пресуду је закључио да је током поступка утврђено да су Шарић Соковић и Жељко Вујановићи сада покојни Драган Дудић Фриц организовали транспорт кокаина из Уругваја, Бразила и Аргентине тако што су припадницима групе давали усмене налоге шифрованом комуникацијом, а ови су их извршавали.
Као припадници групе осуђени су Марко Пандрц на 13 и по година затвора, Ненад Новаковић на јединствену казну од 13 година, Бошко Недић, Дарко Тошић и Никола Димитријевић осуђени су на по 13 година затвора.
Петар Обрадовић добио је 12 година затвора, Милош Цајић и Милан Миловац осуђени су на по 11 и по година затвора, а Родољуб Радуловић звани Миша Банана 11 година затвора.
На по 10 и по година затвора осуђени су Михајло Ђоковић, Владимир Рачић Марко Рачић, Борислав Туњић као и Небојша Сретеновић, а Живко Сибински 10 година затвора.
Бобан Стојиљковић добио је две и по године због неовлашћеног ношења оружја, а Марко Дабовић годину дана затвора због кривичног дела фалсификовање исправе, док су обојица ослобођени од оптужбе да су извршили по једно кривично дело удруживања ради вршења кривичних дела и неовлашћено стављање у промет опојних дрога.
Сведоци сарадници тужилаштва Драшко Вуковић, Радан Адамовић и Небојша Јоксовић осуђени су на осам, 10 и пет месеци затвора.
Мирко Кнежевић и Милош Николић су ослобођени од оптужби да су извршили помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела.
Судско веће Синише Петровића ову пресуду је донело једногласно.
Шарићевој групи је поновљено суђење по јединственој оптужници спојеној од ранијих шест оптужница, којом се терете за шверц више од 5,7 тона кокаина из Уругваја, Бразила и Аргентине у западну Европу током 2008. и 2009. године.
Он је четири и по године био у бекству, а српским српским властима се предао 18. марта 2014. године, од када се налази у притвору, док се сви остали сада бране са слободе или су у кућном притвору.
Осморица оптужених су још у бекству.
У овом кривицном поступку процесуирано је укупно 37 окривљених.
Бојан Станојковић, Дарко Газдић и Александра Мишић су пресудом Вишег суда у Београду од 13. јула 2015.године, коју је пресудом потврдо Апелациони суд 25. маја 2016. године, правоснажно ослобођени од оптужби.
У току поступка деветорица окривљених Александар Миодраг, Дејан Ракић, Марко Воротовић, Никола Павловић, Милош Крповић, Милош Пандрц, Мирко Миодраговић, Борис Лабан и Драган Лабудовић су осуђени на вишегодишње казне затвора на основу споразума о признању кривице.
Сходно тим пресудама осуђени су на укупно 69 година и 3 месеца затвора.
Заједно са овим казнама Шарићева група добила је укупно 292 године и осам месеци затвора.
Они су осуђени због крјумчарења 1.1 тоне кокаина из Бразила у марту 2008. године, три кријумчарења у Италији током 2008. године када је заплењено укупно преко 650 килограма кокаина, затим за кријумчарење из Аргентине крајем 2008.године и из Уругваја, када је заплењено 2.174 килограма и 682 грама кокаина пронађеног на јахти „Мауи“ која се налазила у уругвајским територијалним водама.
Чланови Шарићеве организоване криминалне групе међусобно су комуницирали преко СМС порука и шифрованих телефонских бројева.
Полиција и домаће и стране тајне службе ушле у траг, па је прво хапшење ове групе уследило у Уругвају 15. октобра 2009. године и истовремено у Србији у акцији "Балкански ратник".
У Специјалном суду у Београду Шарићу се у посебном поступку суди због оптужби за прање пара у Србији убацивањем новца стеченог кријумчарењем кокаина у легалне токове.
Шарић и још 17 окривљених у том процесу терете се за прање око 22 милиона евра, а процес је у завршници мада је Шарић отказао пуномоћје својим адвокатима и добио браниоца по службеној дужности.
