Караџића је у марту 2016. године судско веће Хашког трибунала осудило на 40 година затвора због геноцида у Сребреници и злочина против човечности у Босни и Херцеговини 1992–1995. године. Жалбено веће Механизма сада може ту пресуду да потврди или да је преиначи, било у погледу утврђених чињеница, било у погледу врсте и висине казне.
Такође може да је укине и наложи да му се суђење понови.
Првостепеном пресудом, Караџић је ослобођен по једној тачки оптужнице – за геноцид над несрпским становништвом у седам општина у БиХ, али осуђен је за осталих десет тачака, међу којима је и геноцид у Сребреници.
Судско веће није утврдило да је на територијама општина Братунац, Приједор, Власеница, Зворник, Сански Мост, Фоча и Кључ почињен геноцид, али јесте утврдило да су ратни злочини почињени у тим општинама, у периоду од 1992. до 1995, били координирани из врха Републике Српске.
Такође, по првостепеној пресуди, Караџић сноси индивидуалну кривичну одговорност за прогон, истребљење, убиство, депортацију и присилно премештање становништва у поменутим општинама.
Изрицање правоснажне пресуде по жалбама хашког оптуженика Радована Караџића, заказано за данас у 14 сати у Хашком трибуналу, биће преношено одложено 30 минута.
Било какво снимање преноса уживо унутар зграде Механизма строго је забрањено из, како се наводи, „оперативних разлога”.
Судско веће је такође утврдило да Караџић сноси индивидуалну кривичну одговорност за убиство, противправни напад на цивилно становништво и ширење терора током опсаде Сарајева од маја 1992. до октобра 1995. године, као и за узимање талаца као кршење закона и обичаја ратовања.
Караџић је након вишегодишњег скривања, ухапшен у Београду 21. јула 2008. године, а девет дана касније изручен је Хагу и смештен у притворску јединицу Трибунала у Схевенингену, из које никада није пуштен на привремену слободу.
Док је за њим била на снази потерница Хашког трибунала, он се у Србији крио под идентитетом доктора алтернативне медицине Драгана Дабића.
Суђење му је почело у октобру 2009. године, а окончано је првостепеном пресудом у марту 2016. На ту одлуку жалили су се и Караџић с својим правним тимом, као и Тужилаштво Хашког тринала.
Караџић се пред судом формално бранио сам уз помоћ стручњака из свог правног тима.
С. Х.
